Ruska propaganda i društvene mreže: Tri fronta digitalnog bojnog polja

U obilju vesti koje od ranog jutra dolaze iz Ukrajine su i one o sajber napadima na sajtove Vlade Ukrajine, njenih ministarstava i službi, e-uprave i banaka. Njih je na društvenim mrežama potvrdio i ukrajinski ministar za digitalnu transformaciju Mihailo Fedorov, navodeći da je počeo "masovni DDoS napad na državu".

Ovo, očekivano, nisu prvi DDoS (engl. Distributed Denial of Service - prekid veze sa računarima namenjenim određenim korisnicima) napadi na ukrajinske sajtove, budući da je do njih sporadično dolazilo još od januara, niti su napadi usamljeni primeri upotrebe tehologije (ako izuzmemo onu vojnu) u višemesečnom tinjajućem sukobu, koji se upravo pretvorio u pravi ratni.

A da prvi snimci ruskih tenkova na granicama sa Ukrajinom postanu dostupni široj globalnoj javnosti dosta je, tokom proteklih nedelja, doprinela najbrže rastuća društvena mreža na svetu TikTok. Nije mali broj videa objavljenih na toj platformi na kojima se mogu videti kolone tenkova i vojnih vozila, čak i transportera sa projektilima velikog dometa na putevima, samo desetak kilometara od granice sa Ukrajinom.

U vreme kada, manje – više, svi nosimo jednu, ako ne i više kamera u svojim džepovima, to ne treba ni malo da nas čudi. Odnosno, između selifija u toaletu kafića i selfija pored tenka T-80, razlika je samo u mestu na kome se autor fotografije zatekao u određenom trenutku.

Tri fronta digitalnog bojnog polja

Oružani sukobi su, već više do jedne decenije, u sve većoj meri digitalni. Razvoj interneta, umožavanje kanala komunikacija i načina plasiranja informacija, doveli su nas do pomenutih TikTok videa, kao i do Twittera, YouTuba i Facebooka pre njih. A svi oni su, zahavljujući svojoj snazi i ogromnom broju korisnika koje vezuju za sebe, postali novo bojno polje 21. veka.

Na glavnom frontu tog bojnog polja bitke se vode, pre svega, za informacije. Zato se na ovim platformama, u situacijama kao što je aktuelna, često i mogu naći npr. fotografije ili snimci, koji potiču (bar prema tvrdnjama onih koji su ih tamo postavili) sa civilnih satelita, a na kojima se direktno ili iz prikrajka vide tenkovi na putevima, helikopteri na livadi ili topovi u šumi.

Sentinel-2 imagery of the new helicopter base at Tomarovka airfield, geolocated by @bobmoretti. 
Comparison between Feb 05 and 15. https://t.co/Ap0AepRFXt pic.twitter.com/4SYRuvWiy3

— Michael Sheldon (@Michael1Sheldon) February 17, 2022

Infomacioni rat se, uslovno rečeno – sa bokova, vodi i na još dva fronta. Možda nešto manja po obimu, ali ništa manje značajna. Na jednom od njih glavno oruđe su dezinformacije.

U eri u kojoj je tehnologija "dipfejka" (deepfake) dostigla skoro savršenstvo, ne treba da čudi to što su mnogi zapadni stručnjaci za informacione tehnologije dovodili u pitanje snimke iz Donjecka i Luganska, na kojima su navodno prikazane ukrajinske snage kako granatiraju delove tih područja. Španski El Pais tvrdi da je na nekoliko različitih snimaka novijih datuma "nalepljen" isti ton eksplozija sa jednog ranijeg snimka.

Treći front informatičkog rata je onaj na kome se vode bitke za informatičku infrastuktiru. Primer jedne takve bitke upravo su DDoS napadi sa početka priče. Zapadni mediji navode da su napadi na ukrajinsku informatičku infrastrukturu sada samo intenzivirani, a da u određenom obimu traju neprekidno još od 2014. godine. U toj fazi "hibridnog rata", osim vladinih institucija, napadani su sistemi za snabdevanje električnm energijom, kompjuterski sistemi različitih institucija, a napadi su uticali čak i na rad kasa u supermarketima.

Rusko hakerisanje od Trampa do danas

Mediji su do sada već pisali o tome da su ruskoj invaziji na Ukrajinu prethodile kampanje širenja dezinfomacija, podržane od strane Kremlja.

Velike globalne društvene platforme, kao što su Meta / Facebook, Twitter i YouTube pomno prate situaciju u Ukrajini. Iako poznavaoci tvrde da ruska sposobnost manipulacije putem društvenih mreža nije mnogo napredovala od američkih predsedničkih izbora 2016. godine, kada je Donald tramp izabran za šefa Bele kuće, način na koji će velike internet kompanije odreagovati na najnovije informaciono – dezinformacione i propagadne tendencije Rusije i ostalih aktera sukoba u Ukrajini, mogao bi da odigra veliku ulogu u geopolitičkim konfliktima budućnosti.

Pretpostavka da su tehnološke platforme, same po sebi, neutalni akteri cele priče koji korisnicima samo obezbeđuju mogućnost plasiranja sadržaja, jednostavno, nije tačna. Da nije tako, u posednje dve godine se ne bi u više navrata uvodile restriktivne mere prema onima koji su plasirali teorije zvere o pandemiji koronavirusa, promovisali antivakserske stavove ili širili teorije zavere o 5G tehnologiji.

Nova "pravila ponašanja"

Imajući pomenutu praksu u vidu, može se pretpostaviti da će najveće društvene mreže uvesti neka nova "pravila ponašanja" kojima će donekle regulisati sadašnju, ali i pokušati da preduprede slične situacije u budućnosti.

Međutim, dobar deo objava i (dez)infomacija koje se, u kontekstu ruske ratne propagande, plasiraju na društvenim mrežama ne objavljuju se na engleskom, niti nekom drugom zapadnom jeziku. Zato društvene platforme uvek kao izgovor mogu da koriste "nedostatak resursa" za borbu protiv takvih objava.

A sa duge strane, dok plasira svoje dezinformativne kampanja, Rusija je jedna od zemalja sa najagresivnijom i najrestriktivnijom politikom u pogledu uklanjanja "neodgovarajućeg" sadržaja sa društvenih mreža i čuvanja podataka na serverima koji se nalaze na njenoj teritoriji. Tako su, prošle godine, zbog neuklanjanja zabranjenih sadržaja, američki internet giganti Google i Facebook na račun Kremlja morali da uplate 100, odnosno 27 miliona dolara kazne.