"Sve više ljudi se hrani u narodnim kuhinjama": Nekad bili uzor državama, a sada imaju najvišu nezaposlenost u EU

Savet Evropske unije otvorilo je krajem januara postupak prekomernog deficita za Finsku i odredilo da se stanje mora popraviti do 2028. godine. Deficit opšte države dostići će ove godine 4,5 posto. 

Podaci pokazuju da finska ekonomija već tri godine praktično stagnira i da su potrebni drastični rezovi i reforme.

Parlamentarne stranke sklopile su pre nekoliko dana dogovor o prilagođavanju javnih finansija i ublažavanju duga u nadolazećim godinama. 

Za 25 evra vozom od Beograda do Budimpešte: Kakve su cene karata širom Evrope?

Ima li rešenja za status naših vozača u EU? Austrija nudi pomoć

Sledeća finska vlada, čiji mandat počinje nakon izbora 2027. godine, moraće da smanji potrošnju ili poveća prihode za otprilike deset milijardi evra.

Više slabosti odjednom

Finska nije doživela klasični finansijski slom, nego sporiju, ali ozbiljnu krizu u kojoj se istovremeno poklopilo više slabosti. Zemlju godinama pritiskaju slab rast produktivnosti, starenje stanovništva, visoki troškovi socijalne države i slaba domaća potražnja, a nagli rast kamata posebno je pogodio sektor nekretnina i građevinarstva.

Zbog slabije privredne aktivnosti i pada potražnje za radnom snagom, stopa nezaposlenosti u januaru 2026. bila je 10,6 posto, najviša u Evropskoj uniji. 

Do 2009. godine broj radno sposobnog stanovništva rastao je prosečno oko 0,25 posto godišnje. Od tada se smanjuje istom prosečnom godišnjom stopom.

Veliki zaokret u Finskoj: Vlada planira da ublaži zabranu nuklearnog oružja

Finski mediji poslednjih nedelja pišu da raste broj ljudi koji se hrane u narodnim kuhinjama i da se u supermarketima baca sve manje hrane. U nekim kuhinjama prvi put se dogodilo da ponestane obroka pre nego što su namireni svi koji su stajali u redu. 

Analitičari tvrde da je to, između ostalog, posledica vladinih rezova u socijalnim naknadama.

Prognoze nisu optimistične

Privredni rast jedva da postoji, nezaposlenost i inflacija ne opadaju, javni dug se kontinuirano gomila, a država istovremeno mora da finansira i skuplju odbranu i skupi prelaz na novu bezbednosnu realnost.

Među reformama koje su posebno pogodile stanovništvo su smanjenje naknade za nezaposlene i naknade za bolovanje, oporezivanje penzija većih od 23.000 evra godišnje i povećanje opšte stope PDV-a na 25,5 posto. Jedino Mađarska u Evropskoj uniji ima veću stopu PDV-a, i to 27 posto.

Prognoze analitičara za sledeće dve godine nisu baš optimistične. BDP bi ove i sledeće godine trebalo da poraste otprilike jedan posto, ali inflacija će ostati između 1,6 i 2 posto, nezaposlenost će tek neznatno pasti, a deficit opšte države ostaće bitno iznad mastrihtskog kriterijuma od 3 posto. 

I sve to pod uslovom da cene energenata zbog rata na Bliskom istoku ne eksplodiraju.

Dug stanovništva bankama blizu 2.000 milijardi: Najviše porasli potrošački krediti u Srbiji

Sukob na Bliskom istoku potresa tržišta: Mijušković za UNU objašnjava koliko je Srbija ekonomski ugrožena