Zašto Putin nije pomogao Iranu? Posle Sirije i Venecuele, sada Iran "ostavljen na cedilu"

Putinovo prijateljstvo ima granice - dok je Teheran u subotu ujutro bio zasipan američkim i izraelskim bombama, njegov glavni diplomata okrenuo je broj Moskve. Sa druge strane linije, prema zvaničnom ruskom saopštenju, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izrazio je saučešće svom iranskom kolegi i obećao mu - verbalnu podršku, piše Politiko.

Iran je tako postao najnovija zemlja, posle Sirije i Venecuele, koja je iz prve ruke osetila šta partnerstvo sa Rusijom znači - a šta ne znači, navodi Politiko.

Putin uputio saučešće iranskom predsedniku Pezeškijanu povodom smrti Hamneija

Putin i emir Katara upozoravaju: Sukob na Bliskom istoku preti da uvuče treće zemlje, civili su u opasnosti

Otkako je pre četiri godine pokrenuo sveobuhvatni rat u Ukrajini, Kremlj je retorički isticao sebe kao nosioca zastave takozvanog multipolarnog sveta. Međutim, u odlučujućim trenucima, njegov odgovor na terenu u savezničkim zemljama bio je upadljivo slab dok su njihovi lideri bili na udaru.

Prvo je sirijski predsednik Bašar al-Asad krajem 2024. naučio da ruska podrška ne garantuje opstanak njegovog režima, dok su pobunjeničke snage nadirale u Damask.

Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro, koji se od početka ove godine nalazi u američkom zatvoru, takođe će razmišljati o tome gde je Kremlj bio u njegovom času potrebe.

Nakon ubistva vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Hamneija, ova zemlja sada preti da postane najnoviji primer raskoraka između velikih reči Kremlja pred američkom hegemonijom i stvarnosti u kojoj je ta hegemonija sve vidljivija.

Izrael šalje poruku svetu: Operacija ide do kraja, Teheran ne sme da ima nuklearnu bombu

Za Teheran, mlak odgovor Moskve ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje. Znaci su bili vidljivi još od prošlog leta, kada su - tokom dvanaestodnevnog rata sa Izraelom koji je uključivao masovni američki napad na iranska nuklearna postrojenja - visoki ruski zvaničnici slično nudili osude u izjavama, ali bez konkretne akcije.

U mesecima koji su usledili, Moskva je pokušala da ograniči štetu. Branila je pravo islamskog režima da uguši proteste, za šta su, prema izveštajima, korišćeni ruska vojna oprema i tehnologija.

Rusija je u decembru pristala da isporuči napredne prenosne raketne sisteme u vrednosti od 500 miliona evra, dok se Teheran naoružavao za drugi američki napad, navodi se u izveštaju lista Fajnenšenel tajms.

Moskva se takođe javno predstavljala kao posrednik između SAD i Irana, predlažući da skladišti zalihe obogaćenog uranijuma na ruskoj teritoriji.

Simbolično, iranska i ruska mornarica ovog meseca održale su i zajedničku vežbu u Omanskom zalivu - iako je Moskva, navodno, obezbedila samo jedan ratni brod, navodi se u tekstu.

Pomoćnik Kremlja Nikolaj Patrušev je potom najavio da će uslediti nove vežbe uz učešće Kine u Ormuskom moreuzu. Ali, kada je u subotu došlo do odlučujućeg trenutka, nije bilo govora o tome da će Moskva vojno priteći Teheranu u pomoć.

Iako su Rusija i Iran u aprilu 2025. potpisali sporazum o strateškom partnerstvu, on nije uključivao klauzulu o uzajamnoj odbrani.

„Želeo bih da naglasim da potpisivanje sporazuma ne znači uspostavljanje vojnog saveza sa Iranom niti uzajamnu vojnu pomoć“, pojasnio je tada zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko Državnoj dumi Rusije.

To je značilo da, iako je Iran snabdevao Moskvu dronovima „Šahed“ i raketama tokom rata u Ukrajini, Kremlj ne namerava da se pridruži Teheranu u vođenju još jednog rata, piše Politiko.

U satima nakon subotnjeg napada, mnogi korisnici društvenih mreža podsetili su na Putinove komentare iz juna 2025. na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, gde je branio „neutralan“ stav Rusije tokom prvog američko-izraelskog napada na Iran.

On je napomenuo da najmanje dva miliona bivših sovjetskih građana živi u Izraelu.

Brutalna pretnja iz Irana: "Znamo gde se Netanjahu krije i održava sastanke"

„To je danas gotovo ruskojezična zemlja. I mi, naravno, taj faktor uzimamo u obzir“, rekao je tada predsednik.

Neuspeh Rusije da interveniše u Iranu nesumnjivo predstavlja udarac njenom ugledu na globalnoj sceni.

Ali to bi joj moglo doneti i određene ratne koristi. Moskva će se nadati da će skrenuti pažnju sa sebe ističući neuspeh Zapada - a naročito SAD - da se pridržava međunarodnih normi. Takođe je verovatno da će dodatno učvrstiti krutu poziciju Kremlja po pitanju Ukrajine, koju dosledno predstavlja kao odbrambeni potez protiv zapadne agresije.

„Biće teško ubediti Putina da je ikada grešio (u vezi sa opasnošću sa Zapada)“, rekao je na Telegramu Vladimir Pastuhov, ruski politički naučnik povezan sa Univerzitetskim koledžom u Londonu.

I dodaje: 

„Sumnjičavcima će pokazati na Teheran i reći: 'To smo mogli biti mi.'“

Putin sazvao hitnu sednicu Saveta bezbednosti: Rusija analizira udar na Iran i pretnje u regionu

Teheran otkrio Moskvi plan za odmazdu: Arakči obavestio Lavrova o koracima za odbijanje agresije