Ukupno 89 optuženih: U 2024. za navodne ratne zločine u Prištini podignute 33 optužnice

Specijalno tužilaštvo u Prištini do kraja 2023. godine podiglo je 33 optužnice protiv 89 optuženih za navodne ratne zločine na KiM, a najveća optužnica podignuta je protiv 53 optužena za stradanje albanskih civila u selu Meja kod Đakovice.

Prema optužnici podignutoj 8. decembra, u Meji je ubijeno 370 Albanaca, ali su optuženi nedostupni organima gonjenja na KiM, prenose mediji na albanskom.

Najveći predmet - osumnjičeno 88 Srba

Najveći predmet, a za koji je istraga u toku, jeste slučaj zatvora Dubrava kod Istoka. U tom predmetu je ukupno 88 osumnjičenih Srba, ali je samo jedan od njih u pritvoru. U Tužilaštvu tvrde da je u ovom slučaju ubijeno 160 albanskih zarobljenika, a više od 300 ranjeno.

Među optuženima je Zoran Vukotić, osuđen već na 13 godina zatvora zbog navodnog ratnog zločina. Protiv njega je 4. oktobra prošle godine podignuta još jedna optužnica koja ga tereti za saučesništvo u izvršenju krivičnog dela.

Zoran Đokić osuđen je na 12 godina zatvora zbog navodnih ratnih zločina, prenosi RTS.

Tokom 2023. godine počelo je prvo suđenje u odsustvu protiv osobe optužene za ratne zločine na KiM.

U Osnovnom sudu u Prištini krajem novembra održana je prva sednica suđenja u odsustvu protiv optuženog Čedomira Aksića, za ratne zločine u opštini Štimlje.

Suđenje koje je počelo ove godine, na osnovu optužnice iz 2022. godine, je u slučaju Duška Arsića, koji se u optužnici za navodne ratne zločine tereti za učešće u ubistvu Albanca B. Š., 20. aprila 1999. godine u Butovcu kod Prištine, i sumnje da je fizički i psihički zlostavljao povređenog A. K.

Pripadnik Državne bezbednosti Srbije Slaviša Filić optužen je za ratne zločine u septembru ove godine. Tužilaštvo optužuje Filića za nestanak doktora Hafira Šalje.

Optužnice za navodne ratne zločine

Zlatan Arsić je još jedan optuženi tokom 2023. godine, za navodne ratne zločine počinjene tokom 1999. godine u Kamenici. U optužnici podignutoj 28. jula, između ostalog, navedeno je da je Arsić u periodu februar-mart 1999. godine, u saradnji sa drugim pripadnicima srpske policije i paravojnih grupa, učestvovao u navodnoj deportaciji i nasilnom raseljavanju građana Kamenice i okoline.

Dejan Račić i Milan Jovanović su dvojica optuženih u odsustvu za navodne ratne zločine počinjene protiv civilnog stanovništva. Sudski postupak protiv ove dvojice optuženih počeće u februaru ove godine.

Tužilaštvo je podiglo optužnicu u odsustvu i protiv okrivljenog I. B, romske nacionalnosti, optuženog da je tokom rata na KiM, od januara 1998. do 21. juna 1999. godine, u opštini Klina, stupio u srpsku policiju i vojsku i kao pripadnik grupe stalno učestvovao u pljačkanju stanovništva civila i njihovih domova oduzimanjem dragocenosti, vozila, stoke, televizora i drugih predmeti iz kuća nekih stanovnika.

Optužnica u odsustvu za navodni ratni zločin podignuta je i protiv dvojice okrivljenih I. R i D. D. Optuženi su i za seksualno nasilje nad ženom albanske nacionalnosti.

Suđenje započeto krajem 2022. godine, koje je nastavljeno i 2023 godine, jeste predmet Časlava Jolića, optuženog da je na teritoriji opštine Istok, u saradnji s drugim licima, navodno "mučio i naneo velike patnje ili povrede telesnog integriteta ili zdravlja civilnog stanovništva".

Suđenje je počelo i protiv optuženog Muhameta Alidemaja za navodne ratne zločine počinjene nad albanskim stanovništvom u Izbici kod Srbice.

Popović: Raste tendencija hapšenja i političkih progona Srba

Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igor Popović izjavio je pred kraj prošle godine da raste tendencija hapšenja i političkih progona Srba na KiM.

Prema njegovim rečima, Novu godinu i božićne praznike u zatvorima na KiM dočekaće 21 Srbin protiv kojih se vode politički motivisani sudski postupci i još sedmorica onih koji su pravosnažno osuđeni pred sudovima lokalnih samouprava na KiM i već izdržavaju zatvorsku kaznu.

"Po našim podacima, po politički motivisanim hapšenjima je 21 osoba u pritvoru. Imamo, nažalost, i sedam osoba koja su već pravosnažno osuđena pred sudovima privremenih institucija samouprave. Imamo i pet njih koji su oslobođeni nakon izdržane kazne i 16 osoba koje su bile pritvarane i brane se sa slobode. To su naši podaci za osobe koje su hapšene, baš iz nekih političkih razloga", naveo je Popović.

Prema njegovim rečima raseljeni Srbi južno od Ibra hapšeni su prilikom obilaska svojih nekadašnjih domaćinstava, dok su na severu hapšenja uglavnom zbog izražavanja nezadovoljstva usled uzurpacije opština od strane Albanaca.

"Hapse se ljudi južno od Ibra koji obilaze te sredine odakle su Srbi proterani, a imamo i veliku tendenciju da se hapse ljudi na severu zato što izražavaju političke proteste zbog uzurpiranja njihovih lokalnih samouprava zbog dolaska tzv. albanskih gradonačelnika koji su izabrani sa promilom procenta albanskog stanovništva. Oni su jednostavno branili svoje lokalne samouprave i sad se ti ljudi tretiraju kao nekakvi teroristi iako su samo izražavali svoje legitimno pravo, ljudska prava i prava na slobodu kretanja", zaključuje Popović.