'Da bismo imali održiviju proizvodnju proteina, potrebne su nam alternative', poručuju naučnici iz nemačkog Fraunhofer instituta
Dva najhitnija globalna pitanja našeg vremena su: "Kako nahraniti sve veći broj ljudi na planeti?", ali i "Kako smanjiti emisije gasova staklene bašte i zaustaviti klimatske promene?".
Insekti bi mogli biti ključan faktor za oba pitanja, smatraju nemački naučnici. Upozorenje za one sa osetljivim stomakom!
Cilj istraživanja instituta Fraunhofer je da insekti postanu alternativa za korišćenje proteina iz soje, koji se obično koriste u proizvodnji hrane za ljude, ali i stočne hrane.
"Da bude jasno: nismo zainteresovani da ubeđujemo ljude da jedu insekte. Ovde u Evropi i severnoj Americi, naš interes je da insekti budu alternativa za soju, jer je sve veća upotreba te biljke glavni razlog za krčenje prašuma. Dakle, i da bismo imali održiviju proizvodnju proteina, potrebne su nam alternativa", ističe Andreas Vilcinskas, šef sekcije "Bio resursi" u Fraunhofer institutu.
Jedna od tih alternativa je dobijanje proizvoda visoke vrednosti od samih insekata.
"Naše istraživanje je fokusirano na primenu različitih savremenih tehnologija za preradu insekata ili njihovih molekulskih ćelija i mikroorganizama u proizvode za upotrebu u medicini i zaštiti bilja", kaže Vilcinskas.
Drugi način da se povećaju šanse za tržište insekata je smanjenje troškova materijala kojim se insekti hrane.
"Razvili smo proces zasnovan na gljivicama kojim možemo pretvoriti ove prazne grozdove voća u hranu za insekte. A larve se onda uzgajaju u velikim količinama, koje se mogu upotrebiti za ljudsku i stočnu hranu. Sada već postoji prilično velika proizvodnja bio-đubriva", ističe stručnjak.
Ova metoda donosi dobitak i za zaštitu naše klime. U Indoneziji i Maleziji se, na primer, velika količina otpada iz proizvodnje palminog ulja obično spaljuje ili ostavlja da trune, a oba procesa oslobađaju gasove staklene bašte.
Institut Fraunhofer razvio je gljivicu koja pretvara organski otpad u hranu za insekte. Naučnici kažu da je industrijska proizvodnja insekata postala rastuće tržište širom sveta. Neke farme proizvode i do 100.000 tona insekata godišnje.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.