Kako klimatske promene ugrožavaju opstanak pčela

Iako velike samo 15 milimetara, pčele mogu da naprave 200 zamaha krilima u sekundi, savršeno vide sve boje osim crvene i imaju ključnu ulogu u održavanju lanca ishrane. 

Prema nekim studijama, kada njih ne bi bilo, mi bismo izumrli za 5 do 7 godina. Iako je to zastrušujuća izjava, ne trudimo se mnogo da im pomognemo. Ovog puta idemo u Irak, gde se broj pčela drastično smanjio.

Porast temperature, izostanak padavina i učestalost peščanih oluja u Iraku, uticali su na životnu sredinu koja je pčelama potrebna za proizvodnju meda, smanjujući njihovu produktivnost i kvalitet meda koji se proizvodi u zemlji.

"Posedujem pčelinjak. Bilo je 300 košnica, a sada ih je, zbog nestašice vode i nedostatka izvora nektara, samo 100. Mi pčelari smo nomadi, morali smo da se uputimo ka dostupnim izvorima nektara iz jedne provincije u drugu, u potrazi za boljim uslovima", kaže lokalni pčelar Ali Mirdan Faleh.

Ali dok Faleh još proizvodi med, drugi pčelar, Kazem al Tai je odustao.

"Prestao sam. Nismo sposobni da radimo iz više razloga. Uvezeni med je takođe potisnuo mnoge pčelinjake u Iraku - ne samo moje, već i dosta pčelinjaka u celom regionu", istakao je Al Tai.

Uvezeni med koji je došao na tržište pogodio je pčelare, jer je jeftin i konkuriše iračkim pčelarima. 

"Dezertifikacija zemljišta je smanjila proizvodnju iračkog meda, što je izazvalo povećanje njegove cene. Zato se skuplji lokalni med ne prodaje. Mi, irački pčelari došli smo u fazu da je većina napustila pčelarstvo. Našli smo nešto drugo i veoma smo umorni", kaže prodavac i vlasnik pčelinjaka Bashir Haidar.

Irak je peta najranjivija zemlja u svetu zbog klimatske krize, saopštile su prošle godine Ujedinjene nacije.

Nedostatak padavina i ekstremne temperature isušuju poljoprivredna zemljišta pa su zbog toga veliki delovi Iraka pusti tokom letnjih meseci.