Najveći ledeni breg na svetu u pokretu posle 30 godina: Naučnici imaju rešenje za posledice

Najveći ledeni breg na svetu A23, koji se obala Atlantika odvojio davne 1986. posle 30 godina u Vedelovom moru ponovo je počeo da se kreće.

Ledeno ostrvo površine gotovo 4.000 kvadratnih kilometara, sada će isplivati izvan antarktičkih voda. Naučnici su zabrinuti da bi mogao da ugrozi milione foka, pingvina i ptica koje se razmnožavaju u okeanu kod Južne Amerike.

Međutim, dobro je što s naučnici razvili sistem veštačke inteligencije koji je sposoban da uz pomoć satelita brzo i precizno mapira kretanje džinovskih santi leda, pa eventualne posledice njihovog kretanja mogu da se ublaže.

Veštačka inteligencija može da postigne ovaj zadatak za stoti deo sekunde, što je mnogo brže od ručnog ocrtavanja i mnogo preciznije od postojećih automatizovanih sistema koji se često bore da razlikuju sante leda od drugih vrsta tla. S obzirom na važnost praćenja ledenih bregova za pomorsku bezbednost i naučne studije, novi sistem veštačke inteligencije nudi efikasniju alternativu.

Veštačka inteligencija predviđa infarkt deset godina unapred

"Ova nova neuronska mreža je 10.000 puta brža od ljudi. Ona mapira obim ledenog brega za manje od stotinke, dok bi ljudima trebalo nekoliko minuta da generišu svaki od ovih obrisa. Sa novom tehnologijom je moguće izračunati površinu leda, a kada ga primenimo na nekoliko slika istog brega, možemo videti kako se njegovo područje smanjuje i kako se on raspada", kaže dr Ani Brakman Folgman sa Arktičkog Univerziteta u Norveškoj.

Protok slatke vode - dodavanje ili oduzimanje vode u okean dok se sante leda smanjuju ili rastu - je od ogromnog značaja za morski ekosistem, kaže okeanograf Bablu Sinha.

"Poenta ledenih bregova je da ih stvaraju ledeni pokrivači, zatim se oni kreću okolo sa cirkulacijom okeana i nailaze na topliju vodu dok idu na jug ili na sever, prema Arktiku. Dok se tope, isporučuju svežu vodu u okean. To je tok slatke vode u okean. I taj tok onda može da u velikoj meri da utiče na celu cirkulaciju okeana", kazao je Sinha.

Naučnici tvrde da bi sledeći korak bila automaticija celog procesa. Preuzimanje slika, primena veštačke inteligencije da se dobiju ivice ledenog brega i zatim kombinovanje sa merenjima debljine da bi se dobio izvor slatke vode u okeanu.