'Nedeljno pojedemo jednu kreditnu karticu': Gde sve ima mikroplastike i kako ulazi u naš organizam?

Informacija da nedeljno pojedemo jednu kreditnu karticu mikroplastike privukla je pažnju kako javnosti tako i naučnika. Zbog toga su neki odlučili da ozbiljnije ispitaju gde sve ima mikroplastike i kako ulazi u naš organizam.

Hemijski fakultet je koordinator evropskog projekta Imptox koji se bavi upravo efektom mikroplastičnih i nanoplastičnih čestica na zdravlje ljudi.

Oni su uzimali školjke koje mogu da se nađu u prodavnicama iz četiri različita regiona - iz Koreje, Belgije, Hrvatske i Srbije.  

"U 50% uzoraka postoji mikroplastika, maksimalno su četiri čestice po tkivu školjke, što bi značilo da je u pitanju jedna mikroplastična čestica po gramu. Dobili smo i koji je to tip plastike, koji se nalazi u školjkama. Uglavnom su to plastike koje potiču od jednokratne plastike, od jednokratne ambalaže - polistiren, polietilen, polipropilen i PVC", kaže profesorka na Hemijskom fakultetu u Beogradu Jelena Mutić.

Kad je toplo ne valja, kad pada kiša ne valja: UNA pita - koje je to vreme idealno?

Naučnici navode da je problem kod plastike što može biti prenosilac teških metala, mirkoba, alergena i virusa. U okviru međunarodnog projekta hemičari sa Beogradskog univerziteta ispitivali su i zemljište u Srbiji. Izabrali su Bor, Beograd, Sremsku Mitrovicu i Vršac. Pronađen je veliki broj mirkoplastičnih čestica, čije je poreklo jednokratna plastika.

"Našli smo nešto što je možda zabrinjavajuće, a to je da prisustvo mikroplastične čestice menja i utiče na hemizam zemljišta. Odnosno da oni teški metali koji su nedostupni biljci, odjednom menjaju svoja mesta i postaju dostupni biljci. Tako da se preko biljke zapravo unose teški metali u lanac ishrane", dodaje Mutić.

Pretpostavka je da se najveća količine unosi preko morskih plodova, preko vode, piva, ali nije zanemarljivo i preko povrća, odnosno iz zemlje. Zbog toga ne iznenađuje da je štetna plastika pronađena i kod dece.

"Trenutno se bavimo istraživanjem mikroplastike u dečijim fecesima, razvili smo metode za izolovanje mikropalstike iz dečijih fecesa. U toku su analize i nadamo se ćemo uskoro imati prve podatke o broju čestica i vrsti polimera koji se nalaze u tim uzorcima", kaže istraživač pripravnik na Hemijskom fakultetu Miloš Ilić.

Iako je tu najveći krivac velika industrija, svako od nas mora da počne od sebe i da se potrudi da svakodnevno plastiku koristi što je moguće manje. Jedno od rešenja jeste da više koristimo staklo, metal ili drugi prirodni materijal.

Kiša ili sunce, minus ili plus: Meteorolog UNE je pitao Beograđane da li veruju vremenskoj prognozi