Obnavljanje oštećene prirode visi o koncu: Šta je sa zakonom EU koji se bavi očuvanjem životne sredine?

Danas pišemo o temi o kojoj treba mnogo da se priča da bi i nove generacije shvatile njen značaj. Reč je o zakonu Evropske unije koji se bavi očuvanjem životne sredine. Nažalost, njegovo donošenje je odloženo.

Vodeća politika Evropske unije za obnavljanje oštećene prirode visi o koncu, a glasanje za usvajanje zakona je poništeno kada je Mađarska povukla svoju podršku. Ipak oni naglašavaju da mu se ne protive potpuno.

"Želeli bismo da vidimo realne ciljeve, jer ako preopterećujemo ekonomiju, to će da se suprotstavi i klimatskim ciljevima. Mađarska je i dalje saglasna sa ciljevima predloga. Već je trećina naše zemlje u statusu očuvanja prirode. I dalje mislimo da je na nacionalnom nivou moguće da se učini sve što je potrebno, ali da je važno da se zadrži fleksibilnost", rekla je državna sekretarka za životnu sredinu u Mađarskoj Aniko Rajs.

Gde je sneg zimi i kad će da se vrati: Stručnjakinja za UNU o meteorološkim dilemama koje nas sve muče

Druge zemlje, uključujući Italiju, Poljsku i Švedsku, usprotivile su se zakonu, dok bi Belgija i Austrija bile uzdržane. 

Plan obnove prirode je ključni deo Evropskog zelenog dogovora, čiji je cilj uspostavljanje svetske politike protiv klimatskih promena i poboljšanje biodiverziteta. Ideja je i da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine.

Belgija, koja trenutno predsedava Uniji, još nije zvanično odložila glasanje.

"Trenutno smo u veoma teškoj poziciji i sa predstojećim evropskim izborima neće biti lako izaći iz ove pozicije. Nisam zadovoljan jer kao ministar za klimu, želim da postignemo klimatsku neutralnost. Moramo da gledamo širu perspektivu zaštite biodiverziteta i jačanja prirode u Evropi. Moramo da nađemo put napred", kaže ministar za klimu u Belgiji Alen Maron.

Španska ministarka za ekološku tranziciju rekla je da ta država zahteva "zdrav zakon o obnovi".

"Evropa ne može sebi da dozvoli nestanak i ubijanje prirode. Veoma je važno da je obnavljamo. To nije samo zato što je to deo naših zakonskih obaveza nakon konferencije KOP 15 u Montrealu, već i zato što obezbeđuje život našem tlu i našim ekosistemima", kaže ministarka za ekološku tranziciju Tereza Ribera Rodrigez.

Zakon o obnavljanju prirode bio bi među najvećim ekološkim politikama EU, koji bi od zemalja zahtevao da uvedu mere za obnavljanje prirode na petini svog kopna i mora do 2030. godine. Njegov cilj je da preokrene narušeno zdravlje evropskih prirodnih staništa - od kojih je 81% klasifikovano kao ugroženo. Zakon je naišao na negativnu reakciju nekih vlada i poljoprivrednika širom starog kontinenta. EU je već oslabila brojna zelena pravila da bi pokušala da uguši proteste. 

Ko sme da sumnja u meteorologe: Stručnjaci za UNU objašnjavaju vremenske pojave današnjice