Srbija ušla u ekološki dug: Šta to znači za našu životnu sredinu, ali i za nas same

23. maja Srbija je ušla u ekološki dug, koji je možda i važniji od onih novčanih i ekonomskih. Prema proračunima Mreže za globalni otisak, pre nas su u ekološki dug ušle Slovenija, krajem Aprila, i Bosna i Hercegovina početkom maja. Ubrzo su nam se na listi dužnika pridružile i Hrvatska 28. maja i Crna Gora 30. maja.

Neodgovornim postupanjem prema  okolini, uspeli smo da narušimo prirodni balans. Ipak to se nije desilo samo ove godine, takva tendencija postoji više od 50 godina. 

"Ja bih volela da mogu da imenujem jedan od načina na koji se mi neodgovorno ponašamo. Međutim, na naš ekološki dug utiče apsolutno sve. Dakle, da li i u kolikoj meri oslobađamo emisije ugljen dioksida u atmosferu i kao pojedinci i kao industrijske zemlje ili o tome kako se odnosima prema vodnim resursima, šumskim resursima i u krajnjem slučaju kao u bacanju hrane", kaže Aleksandra Ugarković, iz Svetske organizacije za zaštitu životne sredine.

Na globalnom nivou najgori je Katar koji je u ekološki dug ušao već početkom februara, dok Kirgistan možda uopšte neće ni ući.

Tačan datum ulaska u ekološki dug izračunava se tako što se površina raspoloživog biokapaciteta jedne države podeli sa ekološkim otiskom stanovništva, a merna jedinica je tzv. globalni hektar. Rezultat se množi sa brojem dana u godini. Značenje navedenih pojmova jasno je uglavnom ljudima od struke.

Pljevlja na prvom mestu najzagađenijih gradova Evrope: U prvih 10 i dva grada iz Srbije

"Globalni hektar je sposobnost jedne teritorije da definiše svoju produktivnost. Šta se sa određene teritorije koja nije ista kao standarni hektar može dobiti u produktivnom smislu. Biokapacitet jednog ekosistema jeste sposobnost jednog ekosistema da obnovi prirodne zalihe, odnosno resorbuje i preradi ono što smo mi svojim uticajem zagadili", dodaje.

Prošle godine svet je u ekološki dug ušao 2. avgusta. Dok je samo pedesetak godina ranije biokapacitet bio skoro dovoljan da zadovolji potrošnju civilizacije, pa smo npr. 1971. u ekološki dug ušli tek 25. decembra.

"Postali smo isuviše antropocentrični, samo mislimo na sebe, na to kako će nama biti bolje. Kako da mi živimo lagodnije, ušuškaniji život, sa što manje stresa. Sa što manje vremena potrošenog na kuvanje, pranje, transportovanje od tačke A do tačke B. I apsolutno se ne obaziremo na to da na ovoj planeti postoje i druga živa bića, koja zaslužuju da budu tu", ističe.

Trenutno nije poznato kada će tačno tokom ove godine potrebe čitavog čovečanstva premašiti planetarne resurse, ali svesni problema moramo biti u svakom trenutku. Iako je najveći krivac teška industrija, svako treba da počne od sebe i da pažljivije koristi vodu, struju i sve što uzimamo zdravo za gotovo. 

Ekologija i zarada: U dve beogradske škole u probni rad puštene male solarne fotonaponske elektrane