Srbijo, ugledaj se: Irak počeo sadnju 7.000 stabala

Beograd je pre nekoliko dana bio četvrta prestonica po zagađenju u svetu. Pošto zelenilo čini samo oko 15 odsto ukupne površine, sigurno bismo mogli da se ugledamo na Irak koji počeo da sadi 7000 stabala.

Iračani su odlučili da obale obogate vegetacijom mangrova. Sade ih na jugu zemlje, delu koji je bogat naftom, da bi rešili problem erozije, ali i da bi smanjili temperaturu. Ova vegetacija obezbediće i bolje okruženje za morski život i za ptice selice.

"Drveće mangrova je jedno od najvažnijih, jer možemo da ga iskoristimo na više načina. Dubokim korenjem štiti zemljište od erozije, ali dobro je i u borbi protiv klimatskih promena, jer skladišti ugljen dioksid. Takođe podiže procenat kiseonika", kaže menadžer projekta sadnje Abas Kazem.

Da li će kineska antarktička ekspedicija uspeti da pronađe uzroke porasta nivoa okeana?

Tokom leta temperatura u Iraku dostiže i više od 50 stepeni. Jedan od glavnih uzroka je degradacija tla, odnosno isušivanje i pretvaranje zemlje u pustinju, kao i nedostatak drveća. Druga faza projekta sadnje obuhvata dalje širenje pošumljenog predela duž obale Šat el Araba, reke koja nastaje spajanjem reka Tigar i Eufrat.

"Kada vetar dolazi sa istoka, iz pravca Arapskog zaliva, imamo jake struje koje se sudaraju sa obalom, a drveće će biti štit. Mangrov je jedna od biljaka koje tolerišu visok salinitet, i ove biljke jedine mogu da žive na ovom mestu koje je polupustinjsko", kaže direktor poljoprivrede u rezervatu Musalem Abd Al Sajed.

Kakvo crno tuširanje ili pranje veša, vode nema ni za piće: Suša upalila alarm u Andaluziji

Maksimalna visina drveta dostiže oko 12 metara, a ono privlači ribu, posebno škampe, za reprodukciju. Ptice selice će pronaći stanište, koje trenutno nemaju. Prema naprednim međunarodnim studijama, drvo mangrova podiže procenat kiseonika duplo više od običnih stabala, a ujedno i izvlači ugljen-dioksid. Ovo su samo neki od razloga za optimizam na Bliskom Istoku kada se govori o i prirodnim staništima i klimi.