Za taj posao u toj afričkoj zemlji iskorišćavaju i najsiromašnije i najugroženije - svoju decu.
Dok se u Srbiji i dalje polemiše o tome da li će i u kojoj meri rudarenje litijuma uticati na prirodu, u Nigeriji se razvija upravo ta industrija, doduše na ilegalan način.
Za taj posao u toj afričkoj zemlji iskorišćavaju i najsiromašnije i najugroženije - svoju decu.
Nigerija, najveći proizvođač nafte u Africi, može da se pohvali čvrstim mineralima, poput litijuma, čije je iskopavanje počelo pre 10 godina. Sada postoji veliki broj rudnika u kojima rade i maloletnici, i to bez dozvole. Radnici znaju da je njihov posao nezakonit i da nije bezbedan.
“Moram da radim da bih se pobrinuo za svoje potrebe. Ne možemo da čekamo da nam vlada pomogne. Znamo da vlast može jednog dana doći da nas uhapsi, ali ne možemo jednostavno da skrstimo ruke i sedimo. Neki kradu, ali ovo je sigurno bolje”, ističe dvadesetpetogodišnji rudar Abdulah Sabiju.
Metode rudarenja su primitivne i opasne. Rudari sekirama probijaju kamenje, spuštajući se u tamne jame. U nekim starim, ali održivim rudnicima, oni puze kroz uske prolaze između nestabilnih zidova od blata pre nego što počnu da kopaju.
Za nove otvore, tlo se prvo otvara dinamitom - koji se obično krijumčari.
“Znam da su rudarske aktivnosti opasne, ali svaka profesija ima svoje mane. Neko može da vozi motor i da ga neko udari i da pogine. Mi znamo da kada uđemo u rudarsko okno, postoji mogućnost da se dogodi katastrofa, ali to je način da prehranim porodicu”, priča Sabiju.
Kada izvuku litijum, donose ga do dece-radnika koja pogrbljena nad gomilama stena izvlače vredne fragmente. Tim od šestoro dece može dnevno da sortira i spakuje do 10 vreća od 25 kilograma.
“Ova deca idu na različite rudarske lokacije da rade. Negde znaju da ih oteraju, ali zbog siromaštva ja im dozvolim da rade. Ako pronađu litijum, dobiju svoj deo. Ne možemo da sprečimo decu da zarađuju svoje dnevnice jer je većina nas siromašna, a nemamo ništa”, ističe trgovac litijumom Aliju Ibrahim.
Prema zvaničnim podacima nigerijskog zavoda za statistiku, 63 odsto Nigerijaca, ili 133 miliona ljudi je siromašno. Od toga više od polovine su deca.
Mračni svet nigerijskog ilegalnog zanatskog rudarenja napreduje na neformalnim mrežama kupaca i prodavaca, koji rade uz minimalni nadzor vlade.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.