UNA istražuje: S jeseni zagađenost vazduha u Beogradu raste - šta je rešenje?

Pitanje zagađenja vazduha u Srbiji aktuelno je već godinama, a uglavnom se pojačava tokom  grejne sezone. Počela je jesen, a samim tim i veća zagađenost vazduha.

Šta znači zagađen vazduh i šta je rešenje - pitanja su kojima se bavimo od oktobra do marta.

Razvedravanje ili sneg? RHMZ objavio najnoviju prognozu, evo kakvo nas vreme očekuje ove nedelje

Čeka nas jako hladna zima? Evropski meteorolozi dali detaljnu prognozu - "biće kao nekada"

Iako smo učili da vazduh nema oblik i boju, tokom jeseni i zime u Beogradu imate utisak da možete da ga uhvatite. Umesto svežeg vazduha udišete nešto što liči na mešavinu dima iz tri izvora: izduvne cevi automobila, dimnjaka i cigarete.

„Sa početkom jeseni i padom temperature, kreće grejna sezona i aktiviraju se individualna ložišta, ali se takođe menjaju i meteorološki parametri u atmosferi koji dovode do toga da se zagađujuće materije zadržavaju u nižim slojevima atmosfere i tada možemo da imamo slučaj da dolazi do epizodnih zagađenja, kada su koncentracije povećane tokom više sati u toku dana i čak nekoliko dana može da traje“, objašnjava Andrej Šoštarić iz Centra za ekotoksikologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Najveću borbu protiv aerozagađenja u Srbiji pored Beograda i Subotice, vode i stanovnici Valjeva, Niša i Užica. Resorno ministarstvo poslednjih godina ulaže znatna sredstva i realizuje set mera za bolji vazduh.

„Značajno je da pomenem da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine vrlo ozbiljno shvatilo problem i u kontinuitetu od 2021. godine ulaže sredstva u čitav set mera za bolji vazduh. Samo kroz javne konkurse za zamenu kotlarnica obezbeđeno je 1,8 milijardi danara. Po realizaciji ovogodišnja dva konkursa, nadomak smo cilja koja su postavili za 2027. godinu i koji ćemo značajno premašiti, a to je zamena 200 kotlarnica u javnim ustanovama širom zemlje“, ističe ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov.

Samo u Beogradu postoji oko 300.000 lokalnih ložišta, a da bi se situacija poboljšala, mora da se zameni bar polovina.

„U Beogradu su prepoznati kao osnovni izvori emisije zagađujućih materija saobraćaj i individualna ložišta, dakle to su pravci u kojima treba razmišljati. Da se zanovi vozni park, pre svega javnog preduzeća, ali i privatnih vozila. I da se propagira gasifikacija daljinskog grejanja i da se smanji broj individualnih ložišta, to bi svakako pomoglo“, ističe Šoštarić.

Od zagađenog vazduha, u Srbiji godišnje umre oko 15.000 ljudi. Zato je obaveza svih nas da ne lečimo posledice, nego uzroke zagađenja, kao što su lokalna ložišta, saobraćaj i industrija. 

Drama na Mont Everestu: Snežna mećava zarobila hiljade ljudi, putevi blokirani snegom

Najmanje 60 ljudi stradalo u poplavama i klizištima u Nepalu i Indiji