Energetska tranzicija predstavlja prelaz sa industrije koja zagađuje vazduh i zagreva planetu, na čiste izvore energije, poput sunca, vetra i vode.
Srbija se obavezala da će do 2050. godine dostići karbonsku neutralnost. To je samo jedan od uslova na putu prema Evropskoj uniji. Da bi to uspeli, neophodno je da se smanji ekspolatacija fosilnih goriva i da se poveća korišćenje obnovljvih izvora energije. Taj prelaz treba da se uradi na dobar pravedan način.
Energetska tranzicija predstavlja prelaz sa industrije koja zagađuje vazduh i zagreva planetu, na čiste izvore energije, poput sunca, vetra i vode.
"Pravedna tranzicija je termin koji je u početku prevashodno odnosio se na prava radnika zaposlenih u industriji fosilnih goriva, odnosno u onim sektorima koji se zbog prelaska sa fosilnih na obnovljive izvore energije zatvaraju. Pravedna tranzicija je zapravo jedan okvir u kojem društvo kaže svojim sugrađanima koji su zaposleni u tim sektorima - bez obzira što napuštamo fosilna goriva, ne napuštamo vas, koji ste pokretali privredu tolike decenije", objašnjava za UNU profesor Pravedne energetske tranzicije na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Stevan Vujasinović.
U Srbiji oko 25 hiljada ljudi radi u industriji fosilnih goriva. Energetska tranzicija ima mnogo različitih dimenzija, ali glavne se mogu opisati pod formulacijom 3D - dekarbonizacija, digitalizacija i decentralizacija.
"Umesto proizvodnje velike energije na malom broju lokacija, mi idemo ka građanskoj energiji, ka prozjumerima, ka zadrugama, ka decentralizaciji energije. Proizvodižće se u manjim koičinama, ali na mnoštvu lokacija. Postoji ta treća dimenzija koja se odnosi na digitalizaciju i primenu novih modernih rešenja, pametnijim raspolaganjem energijom. To su neki osnovni postulati enegetske tranzicije", dodao je Vujasinović.
U toj ugljenično-neutralnoj budućnosti ka kojoj idemo, koristiće se digitalni alati, veštačka inteligencija, algoritmi. Da li će oni biti pravedni u načinu na koji se energija proizvodi, distribuira i koristi zavisiće od svih aktera procesa i nivoa svesti svakog od nas.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.