Živimo na račun budućih generacija: Potrošili smo sve resurse za 2024, a ni do pola godine nismo stigli

Dan ekološkog duga u Srbiji ove godine obeležen je 23. maja, mesec i po ranije nego 2023. godine. To znači da smo potrošili resurse koje priroda može da obnovi u istoj godini i da živimo na račun budućih generacija.

Sve manje se vodi računa o prirodi. Emituje se sve više ugljen-dioksida u atmosferu nego što naši okeani i šume mogu da apsorbuju, šume se seku neplanski, u morima je ribe sve manje. Narušavaju se prirodna staništa i životinja.

Klimatske promene prave probleme i Bugarima: Žetva latica ruža poranila mesec dana

"U principu, uvek su ugroženije vrste koje imaju neke, da kažem, posebne uloge u ekosistemima u kojima nastaju ili žive u osetljivim staništima koja nestaju, uglavnom usled čovekovog dejstva ili imaju neke drugačije specifične ekološke zahteve koje ih čine osetljivima i ranjivima na bilo kakve uticaje spolja na njihova prirodna staništa“, navodi za RTS biolog Vladan Bjedov iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

U Jadranskom moru se na primer, zbog sve većih temperatura pojavilo 50 novih vrsta. Sa klimatskim promenama raste broj invazivnih vrsta.

"Svakim danom se pojavljuju sve veći i veći broj vrsta koje nisu živele na području Srbije ili Evrope. To je generalno fenomen koji je odavno poznat. Kod nas će verovatno, kao posledica ovih klimatskih promena, najviše biti pogođene krupne zveri, a to su kod nas medved, vuk i ris. Uočavamo da poslednjih godina medvedi sve kraće i kraće spavaju svoj zimski san. Jedan od razloga zašto se to dešava su klimatske promene koje i delom doprinose tim promenama ponašanja medveda kod nas“, napominje za RTS dr Duško Ćirović, vanredni profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko dve stotine medveda, oko 800 vukova, a jedinki risa nema više od 100.

"To su vršni predatori, oni se nalaze na vrhovima trofičkih mreža, tih mreža ishrane i otprilike drže te ekosisteme u određenom stabilnom stanju. U slučaju da se oni poremete, onda čitav ekosistem ispod njih, svi ti nivoi organizacije životnih zajednica mogu biti u značajnijoj meri poremećene ili potpuno izmenjene“, naglašava Bjedov.

Populacije divljih životinja opale su u proseku 69 odsto u poslednjih 50 godina.

„Ono o čemu ljudi ne vode računa jeste da smo mi ti koji utičujemo njihova staništa i sve više osvajamo ta staništa i zbog toga te velike zveri kojima su potrebna prostranstva ne mogu da imaju osnovne uslove za život. Ukoliko mi kao ljudi sa sve većom površinom osvajene teritorije budemo ostavili za sobom smeće, medved konkretno, će se nužno okrenuti lakšem izvoru hrane, poput tog smeća i onda neminovno doći u kontakt sa ljudima“, naglašava Aleksandra Ugarković iz Svetskog fonda za prirodu (WWF Adria).

Na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode nalazi se više od 150 hiljada ugroženih vrsta, a pred izumiranjem se nalazi čak 44 hiljade vrsta. Najugroženiji su vodozemci, ajkule i raže. Slede korali, četinari, brojni sisari i ptice.

Kako unaprediti voćarsku proizvodnju u uslovima klimatskih promena?