Prvi Vaskrs bez majke: Cakana kroz suze za UNU otkrila koliko joj teško pada odlazak u rodnu Gračanicu

Proteklih godinu dana u životu legendarne pevačice narodne i etno muzike Dragice Radosavljević Cakane dogodile su se brojne situacije od značaja, te se tok njenog života i osećanja izuzetno promenio.

Od crkvenog venčanja sa suprugom Nešom, do smrti majke, Cakanin život se menjao, a koliko joj je danas teško kada odlazi u rodnu Gračanicu, kada je na terasi ne čeka više niko, kroz suze je otkrila u velikom intervjuu za UNU. 

Takođe, osvrnula se na vaskršnje praznike i slikovito ispričala kako se Vaskrs obeležava u njenom dom i kome uvek "namesti" pobedu u tucanju jajima.

Cakana u ulozi čuvene Koštane: Pevačica održala solistički koncert u Beogradu

Tračevi kruže, ali Cakana se ne nervira: Pa šta i da me muž vara, sve što ne znam ne boli me

Kako se u vašem domu obeležava Vaskrs? Od kojih porodičnih običaja i pravila dan-danas ne odustajete na ovakve praznike?

"U mom domu se obeležava svečano, jer je Uskrs najveseliji dan u godini, da ne računamo Božić, Uskrs je najveseliji hrišćanski praznik. Od pogače ne odustajem! Pravim pogaču naravno, svaka žena mojih godina zna da napravi dobru pogaču. Ona se pravi vrlo jednostavno i na više načina. Možete da pravite običnu pogaču, da se igrate, maštarije neke, da pravite loptice, pletenice, pužiće, ružice, ali obavezno ide krstić od vode i testa, to se fino posuši i stavite na pogaču."

Da li i vino ide uz pogaču?

"Možete šta hoćete uz pogaču, za Božić se uglavnom stavlja vino. Možda i ide, ja nemam pojma, svakako će vino biti na trpezi, pa ko hoće nek moči."

Koja misao iz prošlosti vam prođe kroz glavu kada pomislite na ovaj praznik?

"Iz detinjstva... Sad mi ne prolaze toliko koliko su pre, danas imam unuke, pa mislim o njima i misli same dođu. Morala sam svake godine da im kupujem poklončiće za Uskrs. E to je ostalo i u mom sećanju, da sam se najviše radovala tim sitnim poklonima. Da li je to bila kesica bombona, da li je to bila šnalica za kosu, da li je to bio broščić, haljinica, e to je već bila radost velika. Ko manje zasluži, manje dobije, ali svi smo dobijali ono što želimo otpilike, sve je to naravno bilo skromno. U svakom slučaju to je prva pomisao, da bi trebalo unucima nešto da kupim."

Kako je zeka koji donosi slatkiše i jaja postao simbol Uskrsa?

Ko obično pobedi u tucanju jaja, Vi ili suprug Neša?

"Ne znam, kako kad, mislim da češće ja pobedim, ali što se dece tiče, Urošu sam uvek odvajala neko bolje jaje da se oseti važnim, ipak je muškarac, unuk. Prema njemu imam neko posebno osećanje, naravno, ne volim ga više od ostale dece, ali imam neku vrstu brige za njega. Iako je najsnalažljiviji nekako, ali ipak mu namestim da on pobedi jer se on raduje, kao ludak skače po dvorištu."

Prošle godine ste imali crkveno venčanje, šta će se dešavati ove godine u Gračanici?

"Crkveno venčala smo imali u Hramu Svetog Đorđa na Banovom Brdu. To je naše crkveno venčanje, a tu molitvu za brak ćemo obaviti u Gračanici tokom ove godine... A zašto nismo u Gračanici? Pa zato što su se upravo tada dešavale neke situacije na Kosovu oko te njihove nazovi vojske, pa je bila velika ujdurma, oduzimanje institucija, svega i svačega, a mi smo baš tada odlučili jer smo godinama pre toga hteli, pa su se sve nekako dešavale situacije koje su ružne za naš narod i za uopšte narod na Kosovu koji nije albanske nacionalnosti... Tako da smo morali to da obavimo, i odlučili smo da to bude u Beogradu, a da tu molitvu za brak obavimo u Gračanici, jer to će biti manji broj ljudi, iako su i ovde bili samo kumovi i bliski prijatelji."

Koliko često odlazite u Gračanicu i posećujete porodičnu kuću?

"Odlazim... Sad recimo se približilo godinu dana od smrti moje majke. Tako mi se to učinilo nekako brzo, a sve više mi nedostaje. Ali bila sam i vrlo se loše osećam kada odlazim tamo kako je nema."

Cakani preminula majka: Pevačica se slomljena oglasila sa Kosova

Znala je satima da sedi na terasi i da me čeka...

Koliko vam nedostaje majka?

"Užasno, to ne može da se objasni. To vam dođe onako da iz dubine stomaka zarigate od tuge. Jer kada god bih dolazila, a često sam putovala i mama je mene uvek doživljavala kao nekog ko mnogo putuje pa je uvek brinula... i kad joj ja kažem da dolazim, uglavnom sam brzinski odlazila, Neša radi, a ja samo odlučim i odem kod mame. Znala sam da krenem i da joj se javim tek kada sam kod Čačka, pa da joj kažem tek sam krenula. Uvek sam je dočekivala na terasi, znala je satima da sedi na toj terasi i da me čeka. Uglavnom su gužve na toj granici, znala je uporno da čeka na terasi da mi otvori kapiju za auto... Sad kad sam poslednji put bila, toliko mi je bilo teško, da sam toliko plakala. Spuštene roletne metalne, nekako sve to tužno deluje. Jedino što je sve sređeno, moja braća vode računa, ali kad god pre prilazim kući, ja na terasi vidim mamu, zamislite sad odjednom ne vidite nikog ko vas tu zabrinuto čeka. Bez obzira koliko imate godina, to su uvek strašne stvari."

Rada Manojlović nikad iskrenija: U duhu praznika poželela da se ostvari kao majka

Andrija Milošević otvorio dušu: Umrli su mi otac i majka, sin Relja nam je dar od Boga

Sandra Meljničenko posle ovog incidenta nije kročila u Beograd: "Uvredila se jer nije bilo mesta za obezbeđenje"