Jedina osoba koja pored Miljka razume kako je bez Lule i Bate jeste njegova sestra Jelena
Emocije su kod našeg sagovornika uvek prisutne kada je reč o njegovom slavnom ocu Velimiru Bati Živojinoviću, ali neposredno pred jubilarni 90. rođendan koji bi legendarni glumac dočekao petog juna, njegov sin Miljko nekako sve oseća još snažnije.
"On je bio mudar čovek, iako je bio ekstrovertna ličnost nosio je svoju tajnu, nikada se nije potpuno otkrivao, koliko god da smo imali blizak odnos mogao sam da slutim da se tu krije još nešto".
Njegov glas dugo nije mogao da se čuje zbog višegodišnjeg procesa koji ga je držao izvan Srbije, a to mu je tada teško palo, jer čak nije prisustvovao ni očevoj sahrani. Vremenom je naučio da se nosi sa nepravdama.
"Sticajem okolnosti sam morao da odem iz Srbije zbog krivičnog procesa, to su retke stvari koje se dešavaju ljudima, posebno iskustvo koje nikada nisam verovao da ću proći. Davno sam sve oprostio svima, i za one koje znam da su imali direktan uticaj i za one iz senke, kod mene nije bio prisutan osećaj ljutnje, već bola, fizičkog, emotivnog, razočarenja, možda tu postoje stvari koje nikad neću ni saznati koje je bata poneo sa sobom u grob, zašto možda nije bilo dobro da ja tada dođem".
U Srbiji ponovo boravi poslednjih nekoliko godina, a vreme najviše voli da provodi u porodičnoj kući u Koraćici. Ali, u Parizu je morao da izgradi čitav novi život, što mu je bio jedan od najvećih izazova.
"Ja sam u Srbiju počeo da dolazim otkad mi je majka umrla, od tada sam na relaciji Pariz-Beograd. Osećao sam se različito u različitim periodima, prinuđeni ste da započnete novi život u novom okruženju, kao kad bi vam neko rekao da treba da promenite identitet preko noći, to je bolno sa svakog aspekta. Kada se sve ovo desilo to je u našoj porodici bila vrsta groma, munje, potpuno neočekivano, pitao sam se zašto baš ja, zašto baš mi, a onda sam shvatio da svaka porodica ima ozbiljan problem, onda kažete sebi svi moramo da nosimo svoj krst".
Davno je navikao da to što potiče iz slavne porodice ne mora biti prednost, baš naprotiv. Ipak, zahvalan je što je o životu učio baš od ljudi kakvi su bili Bata i Lula Živojinović.
"Kada ste u poziciji da odrastete u slavnoj porodici svi polaze od toga da je to zapravo ulaz u privilegije, a zapravo reflektori su na vama i pitanje je da li kao ličnost to možete da izdržite, naravno da se svaki vaš uspeh relativizuje, to čovek mora da prihvati kao činjenicu. Moji roditelji su bili divni, dobri ljudi, dobronamerni, druželjubivi, veseli, u to vreme su kafana i kuća bili mesto okupljanja, danas je sve virtuelno, tako da smo sestra i ja odrasli u takvoj sredini i preuzeli njihove vrednosti i standarde".
Interesovalo nas je šta mu je otac govorio dok je bio živ.
"Ja i Bata smo imali ravnopravan odnos još otkako sam izašao iz puberteta, slušao je moje savete, bio je otvoren za razgovor, uvek mi je govorio da zna ko sam ja i šta sam, da je to nepravda, ali da moram s tim da se nosim. Između nas je postajala ta neizrečena stvar, da sam ja muškarac, da sam Šumadinac, da je na meni da sve probleme nosim muški, da sam se žalio bila bi sramota, tek danas saznajem koliko je bio emotivac i koliko ga je to zapravo bolelo".
Pitali smo Miljka da li je njegov otac bio strog.
"On je bio strog na jedan suptilan način, kao autoritet koji je majka izgradila kod nas, ono 'nemoj da te kažem ocu', a inače ne pamtim da je ikada povisio glas. Imali smo razgovore o poslu, ljubavi, muško-ženskim odnosima, on mi je bio najbolji drug, uvek sam mogao da se oslonim na njega, u smislu podrške i savetima, iskrenosti kakve od prijatelja ne možete da očekujete. Bio je realan iako je birao reči, naš odnos je bio specifičan".
O Bati pamti stotine anegdota. Umeo je da zbija šale u svakoj situaciji. Ali, pamti i najozbiljnije očeve poruke.
"On sedne u restoran i dođe konobar pita šta ćete, on mu mrtav ozbiljan kaže 'da platim', u Parizu se žesnuo na vino koje je dobio i rekao 'super je'. Bilo je tu suštinski životnih saveta, da treba ići hrabro kroz život, da treba biti svestan sebe, poštovati druge, imati strast prema poslu".
Kao još uvek neiskusan advokat jednom je imao veoma važan slučaj pred sobom, tada je od oca dobio nezaboravan savet.
"Jedne večeri sedeli smo na terasi, Bata otvori banatski rizling, kao i obaveznu sodu, ja sam bio zabrinut zbog sudskog slučaja, a on mi je izgovorio rečenicu 'u životu igraš ili glavne ili sporedne uloge'".
Pitali smo Miljka u kojim situacijama mu roditelji danas najviše nedostaju.
"I ja i moja sestra i moja najstarija ćerka imamo neki osećaj kao da su oni tu, pojavi se tako neki leptir koji sleti i ubeđen sam da je to neko od njih dvoje, ja tu energiju osećam. Koliko god da nam otac i majka nedostaju fizički, duševno su s nama svakodnevno, znam da nas prate, da nas podržavaju, ali život je takav, svi smo smrtni. Sestra i ja pokušavamo da prenesemo nešto našoj deci, kao što su i naši roditelji nešto nasledili od svojih", kaže on i dodaje:
"Moja majka je bila čudo, ne bi se Bata pored tolikih žena vezao baš za nju. Šta da vam kažem, kad je sa 17 godina bila prvak Beograda u rokenrolu, bila je žena puna života, lepa, zgodna, vesela. Ne znam ko bi drugi umeo da se izbori sa Batinom energijom, mene je rodila već sa 19, oni su gradili jedno drugo. Ona je uvek znala svoje mesto koje je bilo najviše moguće, prvo su išli oni, pa mi i mislim da tako i treba da bude".
Jedina osoba koja pored Miljka razume kako je bez Lule i Bate jeste njegova sestra Jelena s kojom neguje najbliži mogući odnos bez obzira na to što su ih kilometri dugo razdvajali. Njegova i Jelenina deca neguju jednako blizak odnos kao i oni.
"Jelena radi u našoj ambasadi na Kubi i mislim da će brzo biti u Beogradu na duže jer joj ističe mandat. Naš odnos je od malih nogu takav da se dnevno čujemo po četiri puta, sada putem glasovnih poruka jer je loš internet na Kubi, jedva čekam da je zagrlim. Naša deca su posebna priča i to je fenomenalno, oni su svi ista generacija, razlika je oko godinu dana između svih njih. Svi oni lepo komuniciraju i to bez našeg posebnog uticaja, u startu smo im objasnili da je porodica svetinja."
Za kraj, najavio nam je zanimljive projekte o Batinom životu od kojih bi neki trebalo da budu pred publikom do kraja godine, a više o tome saznajte u video prilogu.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.