Ljubomir Bandović otvorio dušu o životu i poslu: Otkrio šta se dogodilo kada je zakasnio na prijemni na FDU

Lako bi danas bilo i samom Ljubomiru Bandoviću, ali i mnogima koji vole njegov rad da uz hvalospeve govore o svemu što je postigao, ali u ekskluzivnom razgovoru za "Una, due, tre" glumac je pričao o svemu što je prethodilo stazama uspeha, počecima kada je otkrivao veliku ljubav prema svom poslu.

Aco Pejović ekskluzivno o najtežoj životnoj borbi svoje supruge: "Bilo je jako teških momenata"

"Jako rano sam se zaljubio u sve to, ali ubrzo i shvatio da to nije samo ja pred drugima i zadovoljenje nekih plićih potreba, nego da je ovo ozbiljan poligon da postanete i ozbiljan čovek i da to i ostanete."

Možda je potrajalo, ali je zahvalan što je snove ostvario ispravnim putem.

"Ja sam se zaljubio izgleda na pravi način, ne tako što sam prvo kročio na scenu nego tako što sam seo u salu i shvatio da je to jedna stvarnost stvarnija od stvarnosti."

Kada je bio dečak, sa četiri godine starijim bratom Goranom redovno je posećivao pozorišta i tako otkrio svoju strast. Brat je, međutim, pošao drugačijom putanjom.

"Da, on je profesor, on ima sopstvenu scenu, on je pred učenicima, na neki način isto govori neke istine sa namerom da nekoga edukuje, i on ima, to smo baš razgovarali, neku publiku, neke partnere s kojima on to radi."

Bandović je strpljivo gradio svoju trasu, verujući da će stići i njegov dan.

"Naravno da sam kao klinac, to je za mene bilo ogromno. Mada nikad nedostižno, i kad sam sam sa sobom u sobi pravio neke uobrazilje ili radeći na predstavama u Vranju, ispred mene su bili ljudi, predani ili oni koji su tu jer im je dosadno. Neki postanu ovako veliki, njihovo ime se zna, ali sam radio i sa talentovanim ljudima. Ne postoji pripremna, prijateljska, prvenstvena i utakmica lige šampiona, postoji samo utakmica, to se sve igra do kraja, jeste bilo ogromno i veliko, ali znao sam da samo treba strpljivo i polako, tako mi se i desilo."

Tajna pesme "Topolska 18": Hit obeležio seriju "Srećni ljudi", a ona je zapravo živela u "sobi podstanara"

Onda je sa osamnaest godina iz rodnog Vranja doputovao u Beograd, kako bi se pokazao na prijemnom ispitu na Fakultetu dramskih umetnosti. I tu je zakasnio, čitavih sat vremena, ali pravi talenat uvek pronađe put.

"Ne znam baš tog dana, mislim da nisam bio jedini, ali da, bio sam prvi na spisku i kada sam doputovao iz Vranja rekli su mi da prijemni nije u dva nego u jedan, kažu da su me već prozvali, onda sam morao da čekam do kraja, dok svi ne prođu, na tom hodniku gde se samo preliva na nesigurnost i presigurnost, ali onda sam izašao i to je bilo to."

Karijera je brzo krenula uzlaznom putanjom, ali često je igrao negativne likove i nije imao problem s tim.

"Negativci su takođe ljudi koji su takvi zbog slabosti i manjka društvene odgovornosti i viška pogrešne ljubavi u detinjstvu, ali kada im nađete slabost, koren zašto su takvi, to je jer rade takve postupke, jer ja ne verujem da postoje zli ljudi, osim ovih kojima fali neki hromozom, koji su psihopate, tako da negativci... da, imam ja osvešćeno i mrak i svetlo u sebi. Bi trebalo da osveste to u sebi, da znaju čemu služi, što je svetlost jača to je senka tamnija."

Bori se sa tim previranjima u sebi najbolje što ume i otkriva šta njemu donosi najveću teskobu.

"Nedostatak ljubavi, ali što bi Nikolaj Velimirović rekao to je pažnja, to je biti pažljiv, obratiti pažnju, pažljivo se ophoditi, sa pažnjom nešto raditi. Ne možete da uzgojite ni biljku, ni životinju, ni čoveka ako niste pažljivi sa njim, da ga ne slomite usput, da ga ne udavite vodom, kojom ga zalivate, da ga ne pustite da izgori na suncu, kada je nedostatak pažnje ja se osetim teskobnim a ako ta teskoba potraje onda bude kolateralne štete jer ne trpim teskobu, nismo rođeni za to."

Marija Kilibarda otkrila kroz šta je prolazila dok nije ostala trudna: "Pričali bi da ne želim decu, što nije istina"

Može li se naučiti da živimo i tako?

"Da, to je procenat šuta, nisam naučio, ali sam provalio da se možete s tim nositi, da ne morate biti rob svog temperamenta i karaktera, da ste društveno biće, pogotovo što sam ja javna ličnost pa svi nešto imaju prava da me na ulici oslove, svačega tu ima, ali ima i divnih stvari, koje me na divan način hrane. Shvatite da je odgovornost velika, znam šta su oni meni značili i može da se napravi ozbiljan idiot."

Priznaje da nije lako pronaći još ljubavi i pažnje u svetu koji je sa takvikm vrlinama generalno u deficitu. Zato glumac nudi sopstveno rešenje u potrazi za njima.

"Nazad u kosidbu, cepanje drva, u poniznost, skromnost, u kažnjavanje, razbiješ čašu pa ide pljes po dupetu, ubiješ komšiji psa pa ideš u podrum godinu dana da se sećaš kako je nebo plavo, ovo humano društvo nas je toliko oslabilo da može sa nama da radi šta hoće."

Zbog toga spas najčešće traži u radu, o čemu takođe uvek inspirativno govori.

Olga Odanović otvoreno o deci, suprugu i penziji: "Pele je autoritet, ali sa njim možete lepo da se nasmejete"