Ako želite da se svidite ljudima, treba li da govorite više ili manje?

U razgovoru sa strancima ljudi obično misle da bi trebalo govoriti manje od pola vremena da bi bili simpatični, ali više od pola vremena da bi bili zanimljivi, prema novom istraživanju koje su sproveli Tim Vilson, Den Gilbert i Kvin Hirši. Ali takođe su otkrili da je ova intuicija pogrešna. 

Njihov rad, nedavno objavljen u časopisu Personality and Social Psychology Bulletin, baca svetlo na prevalenciju ovih uverenja i kako su pogrešna na dva načina.

Pričaj glasnije!

Prvo, otkrili su da ljudi misle da bi trebalo razgovarati oko 45% vremena kako bi bili simpatični u razgovoru jedan na jedan s nekim novim. Međutim, čini se da je govoriti malo glasnije zapravo bolja strategija.

U istraživanju nasumično su dodelili ljudima da govore 30%, 40%, 50%, 60% ili 70% vremena u razgovoru s nekim novim. Otkrili su da što su učesnici više govorili, to su se više sviđali svojim novim sagovornicima. 

Pogrešno uverenje da vas to što ste tiši čini simpatičnijim nazivamo "pristranom suzdržanošću".

Ovo je bila samo jedna studija sa 116 učesnika, ali ishod je u skladu s prethodnim nalazima drugih istraživača. Na primer, prethodna studija nasumično je dodelila jednom učesniku u paru ulogu "govornika", a drugom ulogu "slušaoca".

Nakon 12-minutnih interakcija, slušaocima su se više svideli govornici nego slušaoci jer su se slušaoci osećali sličnije govornicima nego govornici slušaocima. 

Ovaj ishod sugeriše jedan od razloga zašto ljudi više vole one koji govore glasno: ako saznate više o novom sagovorniku, možete se osećati kao da imate više toga zajedničkog s njim.

Govornici su nam sipmatičniji od slušalaca

Druga greška koju su otkrili da ljudi ne prepoznaju da će njihovi novi sagovornici stvoriti globalne utiske o njima koji nisu nužno nijansirani. 

Drugim rečima, malo je verovatno da će ljudi otići iz razgovora s nekim novim misleći da je njihov partner u interakciji prilično zanimljiv, ali ne baš simpatičan. Umesto toga, verovatno će stvoriti generalni utisak, na primer, uopšte pozitivan utisak, u kojem svog partnera vide i kao zanimljivog i simpatičnog.

Iz tih razloga, istraživanje sugeriše da biste, ako je sve ostalo jednako, trebalo govoriti više nego inače u razgovoru s novim ljudima kako biste ostavili dobar prvi utisak.

Zašto je to važno?

Mnogi ljudi žele da znaju kako da ostave dobar prvi utisak, što dokazuje trajna popularnost srodnih knjiga za samopomoć.

Ali budući da se takve knjige ne temelje uvijek na empirijskim dokazima, mogu ljude zavesti neutemeljenim tvrdnjama poput ovog saveta iz knjige Kako pridobiti prijatelje i uticati na ljude: "Zapamtite da su ljudi s kojima razgovarate stotinu puta više zainteresovani u sebi... nego što su u vama", piše Big Think.

Istraživanja poput ovog mogu pomoći ljudima da steknu naučno utemeljenije razumevanje društvenih interakcija s novim ljudima i da naposletku postanu samouvereniji i bolje se upoznaju s time kako ostaviti dobar prvi utisak.

Šta se još ne zna?

U istraživanju učesnici su bili upućeni da govore određeno vreme u svojim razgovorima. Ovaj pristup ima očitu korist jer nam omogućuje pažljivo manipulisanje vremenom govora. Jedno je ograničenje, međutim, to što ne odražava prirodnije razgovore u kojima ljudi biraju koliko će dugo pričati, a ne slušati. 

Buduća bi istraživanja trebala istražiti mogu li se naši nalazi generaliziovati na prirodnije interakcije.

Nadalje, dodelili su ljudima da govore samo do 70% vremena. Moguće je, pa čak i verovatno, da potpuna dominacija razgovorom. Primer, pričanje 90% vremena, nije optimalna strategija. 

Ovo istraživanje ne sugeriše da bi ljudi trebali podsticati partnera na razgovor, već da bi se trebalo osećati ugodno govoreći više nego što bi inače mogli.