Koje su posledice: Celodnevno sedenje u kancelariji pogubno za vaše zdravlje

Mnogi od nas veći deo dana provedu u sedećem položaju, bilo da radite u kancelariji, od kuće, putujete na posao ili se samo opuštate na kauču gledajući televiziju ili društvene mreže.

Kako prenosi portal „Shape“, Amerikanci u današnje vreme sede više nego u bilo kom drugom trenutku u istoriji, što može da ima ozbiljen zdravstvene posledice.

Doduše, zdravstvene posledice dugog sedenja iste su kod svih koji prosečno sede osam do deset sati dnevno.

„Dugotrajno sedenje može dovesti do mnogih štetnih posledica, uključujući gojenje, osteoporozu, anksioznost, depresiju, dijabetes, kardiovaskularne bolesti, pa čak i duboku vensku trombozu,“ objašnjava doktor medicine Aleks Mefdali.

Smanjena snaga i fleksibilnost

Kad veći deo dana provedete u sedećem položaju, mišići i zglobovi ostaju nepomični, što znači da mogu izgubiti snagu i fleksibilnost zbog neaktivnosti.

Pojedina istraživanja pokazala su da produženo vreme sedenja na stolici može da dovede do pasivne ukočenosti mišića leđa.

„Trenutni temeljni okvir sugeriše da, dok sedimo, imamo nizak nivo mišićne aktivnosti, a statična priroda sedećeg položaja ograničava metabolizam mišića, što utiče na protok krvi, oksigenaciju mišićnog tkiva i regulaciju upala“, objašnjava dr. Mefdali i dodaje da smanjenje mišićnog metabolizma izaziva neravnotežu unutar mišićnog tkiva, što uzrokuje povećanu ukočenost mišića.

Loše držanje

Dugotrajno sedenje može da optereti mišiće i zglobove, te da oslabi mišiće leđa, što dovodi do lošeg držanja. Dok sedite tokom dana, vrat, glava i ramena mogu da počnu prirodno da se spuštaju. S vremenom to opterećuje kičmu.

„Loše držanje može imati štetne posledice na celokupno zdravlje. Glavni krivac su bolovi u leđima i vratu, koji mogu da dovedu do strukturnih promena ili deformacija kostiju, kao što su hipokifoza, disfunkcija kičme ili artritis“, ističe dr Mefdali.

Pored toga, istraživanja su pokazala da loše držanje može da uzrokuje probleme sa spavanjem, lošu cirkulaciju, glavobolju, zatvor, pa čak i usporenu probavu zbog povećanog pritiska na stomak, piše „Shape“ a prenosi Index.hr.
Povećanje rizika od kroničnih bolesti

Kad se telo dužee vreme nalazi u sedećem položaju, mišići ne regulišu nivo šećera u krvi ili holesterol. To može da dovede do hronične upale koja uzrokuje zdravstvene probleme i hronične bolesti, dovodeći do gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i određenih vrsta raka.

Prema istraživanju objavljenom 2019. godine, postoji odnos između toga koliko sedimo i rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti, raka, pa čak i smrti, prenosi „Shape“. Što više vremena sedimo, rizik se povećava.

Takođe, predugo sedenje može da poveća rizik od debljanja. Istraživanja pokazuju da osobe koje imaju problem sa kilogramima svaki dan sede, u prosjeku, dva sata duže nego osobe s normalnom težinom. Osim rizika od debljanja, sedelački način života povezan je sa povećanjem rizika od dijabetesa tipa 2 za 112 posto, piše „Shape“.

Sedenje može da uzrokuje metaboličke promene

Osim što utiče na kosti i mišiće, sedenje može uticati i na metabolizam. „Poznato je da dugotrajno sedenje i nedostatak vežbanja ometaju metabolizam glukoze i skladištenje energije“, ističe dijetetičarka Vanesa Riseto.

Metabolizam je ključan za održavanje normalnog funkcioniranja tela. Svaki dan nam je potreban minimalan broj kalorija, ali kada te kalorije slabije sagorevamo, dolazi do pohranjivanja masti na različitim mjestima. To može dovesti do osetljivosti na insulin, što znači da će telu biti potrebno više insulina da se glukoza unese u ćelije. Što više insulina „pluta“ krvotokom, veća je verovatnoća da će rasti i težina.

Uticaj na mentalno zdravlje

Istraživanje iz 2013. godine otkrilo je da način života koji uključuje sedenje više od osam sati dnevno može da poveća rizik od razvoja depresije. Drugo istraživanje otkrilo je da ista količina sedenja može da uzrokuje anksioznost, piše „Shape“ a prenosi Index.

„Kad ste fizički aktivni, mozak oslobađa serotonin koji utiče na raspoloženje. Manje kretanja znači manje serotonina, što može doprineti depresiji. A kada više vremena provodite u zatvorenom prostoru, vaša izloženost sunčevoj svetlosti je ograničena. Smatra se da upravo sunčeva svetlost povećava opuštanje serotonina u mozgu“, objašnjava Riseto.

Koje promene uvesti da sedenje ne bude toliko loše za zdravlje?

Stručnjaci preporučuju tri vrlo jednostavne, ali korisne stvari koje bi trebalo da isprobaju ljudi koji dugo sede na dnevnoj bazi.

Kao prvu promenu ističu kretanje. Ako nemate vremena za treninge od trideset minuta nekoliko puta nedeljno, probajte da nekoliko puta dnevno uzmete desetak minuta za istezanje ili kratku šetnju. Možete i da kupite podlogu za hodanje pa da se krećete i radite u isto vreme, prenosi „Shape“.

Stručnjaci dodaju da bi svi koji rade trebalo da pripaze na držanje dok rade. „Izbegavajte pogrbljenost i sedite leđima naslonjenim na naslon. Razmislite o korišćenju lumbalne potpore za stolicu, oslonca za noge ili čak stola za stajanje“, ističe dr Mefdali.

Dijetetičarka Riseto savetuje da na početku svakog radnog sata uzmete pet do deset minuta pauze, izađete napolje, udahnete svež vazduh i budete malo na suncu, prenosi portal „Shape“.