Da li Srbi veruju u budućnost: Istraživanje pokazalo koji je narod u Evropi najpesimističniji

Dok je više od polovine ispitanika u 10 centralnoevropskih zemalja prilično negativno ocenilo 2023. godinu, 2024. je sa skromnim optimizmom dočekana u Austriji, Mađarskoj, Crnoj Gori i Srbiji, gde većina ispitanika smatra da će ova godina biti dobra za njihove zemlje.

Prema istraživanju Ceper-a, (posluje u Centralnoj Evropi) Crna Gora je najoptimističnija među zemljama Centralne Evrope pa tako 67 odsto Crnogoraca očekuje od 2024. da bude prilično dobra, dok u Srbiji nešto više od polovine ispitanika (53 proceanta ) predviđa da će 2024. biti dobra godina.

Dugo očekivana nova godina povezana je ne samo sa novim mogućnostima, već i sa brigama. Sa turbulentnom godinom iza sebe, obeleženom oružanim sukobima i ekonomskom neizvesnošću, region Centralnoistočne Evrope je u ovu godinu ušao sa skromnim očekivanjima, što je pokazalo istraživanje.

Razočaranje je obeležilo godinu koju su stanovnici Centralne Evrope ostavili iza sebe. U Austriji i Crnoj Gori manje od polovine ispitanika smatra da je protekla 2023. godina bila prilično loša za njihovu zemlju. Međutim, u Srbiji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Poljskoj i Rumuniji velika većina, između 55 i 69 odsto ispitanika, gleda na 2023. godinu prilično negativno.

Slovačka, Bugarska, Severna Makedonija i Slovenija su najviše razočarane zemlje u regionu, sa preko 70 odsto ispitanika koji su rekli da je prošla godina bila prilično loša za njihovu naciju. U Sloveniji je zapanjujuće visok procenat, 82 odsto ispitanika, negativno ocenio prošlu godinu – drugim rečima, četiri petine Slovenaca ima sumoran pogled na poslednjih 12 meseci.

Pesimistični: Mađari smatraju da postoji rizik od trećeg svetskog rata

Austrija je bila jedina ispitana zemlja sa uravnoteženim pogledom na 2023. godinu – prošlu godinu je približno jednak broj ispitanika ocenio i dobrom i lošom.

Dok se na 2023. gleda kao na lošu, 2024. je dočekana sa skromnim optimizmom. U Austriji, Mađarskoj, Crnoj Gori i Srbiji apsolutna većina očekuje od nove godine da bude prilično dobra za njihove nacije. Crna Gora je i po ovom pitanju ostala zemlja sa najvećim nadom 67 odsto Crnogoraca očekuje da će 2024. biti prilično dobra, što je 15 odsto više nego kada je u pitanju Austrija.

U Srbiji nešto više od polovine ispitanika (53 odsto) predviđa da će 2024. biti dobra godina, u Hrvatskoj i Rumuniji 40 procenata, dok u Bugarskoj, Češkoj, Severnoj Makedoniji i Slovačkoj između 30 i 39 procenata ispitanika očekuje da će nova godina biti pristojna za njihove zemlje.

Slovenija je i ovde ostala najpesimističnija zemlja, jer je samo 26 odsto ispitanika reklo da će ova godina biti dobra, dok 67 odsto ima sumorna očekivanja. Drugim rečima, u 11 ispitanih zemalja, barem jedan od tri ispitanika nada se dobroj 2024. godini.

U svakoj anketiranoj zemlji znatno manje ispitanika očekuje da će 2024. biti loša godina za njihove zemlje, u odnosu na to koliko ih 2023. smatra prilično teškom godinom.

U Severnoj Makedoniji, na primer, 75 odsto na 2023. gleda sa razočaranjem, dok 49 odto prognozira da će 2024. biti loša godina (razlika je 26 procenata). U Srbiji je ta razlika 19 odsto, a u Sloveniji 15 i Hrvatskoj 13.

Drugim rečima, iako su očekivanja u regionu suzdržana, 2024. je zapravo dočekana sa skromnim optimizmom.

CEPER je sproveo istraživanje javnog mnjenja, postavljajući pitanje ispitanicima da li smatraju da je 2023. godina bila dobra ili loša za njihovu zemlju i da li očekuju da će naredna godina biti pristojna ili problematična.

Istraživanje javnog mnjenja sprovedeno je u 12 zemalja centralnoevropskog regiona: Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji, Slovačkoj, Sloveniji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Poljskoj. Podaci su prikupljeni od 20. novembra do 21. decembra 2023. Istraživanje je sprovedeno telefonom (u Srbiji i Crnoj Gori lično) sa 1.000 ispitanika po zemlji. Uzorak po zemlji je reprezentativan prema polu, starost i tipu naselja.