Šta se to dešava sa mladima: Naučnik upozorava na fenomen koji uništava generaciju Z

Naučnik je došao do zabrinjavajućih podataka navodeći da je generacija Z u "ozbiljnom problemu" i tvrdi da zna šta je uzrok pada inteligencije kod ove generacije.

Generacija Z prva je zabeležena generacija koja pokazuje niži nivo inteligencije od svojih roditelja, a jedan stručnjak tvrdi da zna šta je uzrok tome. 

Dr Džared Kuni Horvat, neuronaučnik i bivši učitelj, ističe da je generacija rođena između 1997. i ranih 2010-ih kognitivno zakinuta zbog preteranog oslanjanja na digitalnu tehnologiju u obrazovanju, piše Daily Mail.

Dete koje ima "sve" želi da ga čujete: Šta roditelji jedinaca ne znaju o svojoj deci

Otkako se krajem 19. veka sistemski počeo pratiti kognitivni razvoj, generacija Z postala je prva koja postiže lošije rezultate od one koja joj je prethodila. Zabeležen je pad sposobnosti koncentracije, pamćenja, čitanja, matematike, rešavanja problema i ukupne inteligencije.

Dr Horvat je pred američkim Senatom izjavio kako su ti rezultati posebno zabrinjavajući s obzirom na to da današnji mladi u školama provode više vremena nego pređašnje generacije.

Tehnologija kao glavni krivac

Horvat tvrdi da je glavni uzrok tog pada sve veća prisutnost digitalnih alata u nastavi, poput računara i tableta. Kao vođa grupe LME Global koja se bavi istraživanjem mozga i ponašanja, ističe kako podaci jasno pokazuju da su kognitivne sposobnosti počele da stagniraju, pa i opadaju, upravo od 2010. godine. Kako je rekao senatorima, obrazovni sistem se tada nije znatno menjao, a ljudska biologija nije mogla da se razvije toliko brzo da bi uzrok bio biološke prirode.

"Odgovor se, čini se, krije u alatima koje koristimo za učenje", izjavio je 15. januara. "Podaci pokazuju da zemlje koje uvode digitalne uređaje u škole beleže značajan pad rezultata."

Mozak nije stvoren za učenje s ekrana

Neuronaučnik objašnjava da ljudi nisu evoluirali kako bi učili preko ekrana, sažetaka i kratkih videa, već kroz stvarne interakcije licem u lice - s učiteljima i vršnjacima. Smatra da ekrani ometaju biološke procese koji su ključni za koncentraciju, pamćenje i dublje razumevanje.

"Više od polovine budnog vremena tinejdžeri provode gledajući u ekran", rekao je za New York Post. "Naš mozak nije prilagođen učenju preko sažetih poruka i brzih videa. Umesto toga, stvoren je za produbljeno učenje kroz komunikaciju i iskustvo."

Pad inteligencije prati globalni trend

Horvat navodi da taj negativan trend nije ograničen samo na SAD. Njegovo istraživanje obuhvatilo je 80 zemalja i pokazalo da se u poslednjih 60 godina paralelno s većom prisutnošću tehnologije u učionicama beleže slabiji obrazovni rezultati. U SAD-u, na primer, Nacionalna procena obrazovnog napretka (NAEP) otkrila je da su rezultati znatno pali u državama koje su uvele pravilo da svaki učenik dobija sopstveni uređaj za nastavu.

Deca koja su računare koristila do pet sati dnevno isključivo za školu postizala su lošije rezultate od onih koji su tehnologiju koristili retko ili uopšte ne.

Pet načina da ponovo pronađete sebe i prestanete da budete "samo mama"

Uvereni da su pametni, uprkos lošim rezultatima

Iako rezultati pokazuju pad sposobnosti, Horvat kaže da mladi često nisu ni svesni svojih nedostataka, nego su uvereni da su izuzetno pametni.

"Većina njih ima preveliko poverenje u sopstvenu inteligenciju. Što je osoba uverenija da je pametna, veća je verovatnoća da zapravo nije", izjavio je.

Dodaje kako su se mnogi toliko navikli na konzumaciju informacija putem sažetaka i kratkih videa na platformama poput TikToka da su i obrazovne metode počele da se prilagođavaju tom formatu.

"Šta deca rade na računarima? Skroluju. Umesto da postavimo jasan cilj obrazovanja i oblikujemo alat prema tom cilju, mi oblikujemo obrazovanje prema alatu. To nije napredak, to je kapitulacija", upozorava Horvat.

Istraživanje je pokazalo: Roditelji sa ovoliko dece su najzadovoljniji

Šta predlažu stručnjaci?

Stručnjaci su predložili nekoliko rešenja: odlaganje korišćenja pametnih telefona, uvođenje jednostavnijih uređaja poput preklopnih mobilnih za decu te nacionalne mere kojima bi se ograničila upotreba tehnologije u učionicama. Problem su nazvali "društvenom hitnošću" te pozvali zakonodavce da razmotre modele poput onih u Skandinaviji, gde su digitalni alati u školama u velikoj meri zabranjeni.

Alarm za razvoj: Navika koju mnogi smatraju bezazlenom zapravo "briše" reči iz dečjeg rečnika

Pakt o poverenju: Kako da postanete sigurna luka svom detetu uz samo tri rečenice