Veština koju deca treba da nauče da bi se zaštitila od štetnih uticaja društvenih mreža

Kara Alaimo je profesorka komunikologije na Univerzitetu Ferli Dikinson i savetuje roditelje, učenike i nastavnike kako da upravljaju vremenom provedenim pred ekranima.

Njena knjiga "Pod uticajem: Zašto su društvene mreže toksične za žene i devojke - i kako da ih povratimo“ objavljena je 2024. godine, prenosi CNN.

I ova zemlja uvodi zabranu društvenih mreža deci: Novi propisi biće usvojeni do kraja godine

Kako bismo zaštitili decu od štetnih uticaja društvenih mreža, neki od nas su predlagali zabranu društvenih mreža za mlade ili pomeranje starosne granice za njihovo korišćenje. Jedna stručnjakinja nudi drugo rešenje: učenje dece kritičkom razmišljanju kako bi znala da se bezbedno ponašaju na internetu.

"Kao profesorka, tokom protekle decenije primetila sam pad sposobnosti prosečnog studenta da iznese ili pobije snažne argumente - verovatno bar delimično zato što ih stalno proveravanje telefona ostavlja bez sposobnosti da se fokusiraju. (Nisam jedina koja je to primetila.) Ovaj nedostatak kritičkog razmišljanja, naravno, čini ih podložnijim dezinformacijama, prevarama i drugim opasnostima na internetu", smatra Alaimo.

Italija u borbi protiv zavisnosti od mreža: Algoritmi najveći problem današnjice?

Šta je kritičko razmišljanje?

Dr. Mari Dejvis smatra da je kritičko razmišljanje sposobnost da pažljivo preispitujemo, analiziramo i procenjujemo informacije ili ideje pre nego što odlučimo u šta ćemo verovati ili kako ćemo postupiti. "To često podrazumeva razmatranje suprotnih argumenata i vaganje dokaza kako bi se utvrdilo koji je stav ili argument najjači", savetuje.

"Ako razumete kritičko razmišljanje, onda kada vidite nešto na internetu, vaš um automatski kaže: "Sačekaj malo, da li je to tačno? Možda bi trebalo da pronađem dodatne informacije. Da li to važi za sve?“

Učiti tinejdžere da to rade - o bilo čemu, smatra ona, bolje je nego zabraniti društvene mreže. Ako ih zabranimo, to ne znači da će se deca probuditi na svoj 16. rođendan i odjednom znati kako pametno da ih koriste i razumeti kako algoritmi funkcionišu. Umesto da svi viču na njih: "Previše si na telefonu“, ključno je razviti osećaj lične efikasnosti. Ako razumete kako platforme i algoritmi funkcionišu, bićete snalažljiviji.

"Mislim da to može, na neki način, pomoći i kod anksioznosti. Anksioznost je povezana s osećajem gubitka kontrole. Ako poznajete kritičko razmišljanje, imate alate", kaže Dejvis.

Trikovi za dekorisanje doma koji dokazano umanjuju stres: Uživajte u svom okruženju

Kako roditelji mogu da nauče decu da kritički razmišljaju?

"Da biste podstakli radoznalost, možete reći nešto poput: "Upravo sam videla nešto na vestima. Rekli su to i to, i zvuči neverovatno. Hajde da saznamo više.“ Time modelujete ponašanje – traženje dodatnih informacija, proveru izvora i radoznalost", savetuje ona.

Nećete reći četrnaestogodišnjaku: "Koje dokaze imaš za to?“ Umesto toga, reći ćete: "Nisam sigurna u to. Šta si video ili čuo što te je navelo da to kažeš?"

Ako tinejdžeri vide informacije samo kao nešto što im treba da polože test, mnogi se isključe jer je to samo sredstvo ka cilju. Kritičko razmišljanje podstiče radoznalost o svetu, što pomaže motivaciji i angažovanju.

Kaže da bi zaista ohrabrila roditelje da koriste "mi" i kažu: "Hajde da to zajedno proverimo". Važno je priznati da je svima teško i da smo svi pod uticajem algoritama. Bitno je da se deca ne osećaju sama.

Deca ne pamte poklone, nego osećaj: Pet stvari koje roditelji rade, a koje se pamte ceo život

Dejvis ističe da decu učimo da čitaju i pišu, ali ne i da razgovaraju. Zašto je to važno?

"Kada se od tinejdžera traži da govore u školi, to je često zasnovano na zadacima. Ali da bi vodili kvalitetne razgovore, bilo onlajn ili uživo, moraju naučiti kako da postavljaju dobra pitanja. U suprotnom koriste previše emotivan jezik ili reaguju impulsivno.

Jedna od najvažnijih veština je jednostavno pitanje: "Možeš li da mi daš primer?“ To tera na dublje razmišljanje i dodatno obrazlaganje stavova", smatra ona.

HPV kod svake osme žene u Srbiji: Skrining i vakcinacija ključ za smanjenje raka grlića materice