Profesor pčelarstva objašnjava: Kako da prepoznate lažni med od pravog?

Pravi potres na tržištu izazvala je informacija da od 25 uzoraka meda, testiranih po novoj akreditovanoj metodi za utvrđivanje falsifikata hrane i pića, čak 22 su se pokazala kao falsifikat. U čak 88 odsto uzoraka utvrđeno je da je medu dodavana neka vrsta šećera u različitim procentima.

Iz tog razloga Veterinarska inspekcija započela je kontrolu meda po tzv. EIM-IRMS metodi za procenjivanje autentičnosti prehrambenih proizvoda koja je rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog rada diplomiranog inženjera tehnologije Ivana Smajlovića, a inicijator prvog ovakvog ispitivanja tržišta je Klaster "Ujedinjeni za kvalitet", u saradnji sa "Pokretom potrošača za kvalitet hrane" zbog nemoći da se posle više godina borbe izbore protiv falsifikata meda na domaćem tržištu.

Kako je toliko lažnog meda uspelo da se provuče na tržištu, utvrdiće verovatno inspekcijski nadzor ali ostaje i pitanje kako prepoznati pravi med.

Prof. dr Mića Mladenović profesor pčelarstva rekao je gostujući na Kurir televiziji da ovako veliki procenat lažnog meda je relativan, rađen po metodama koje još nisu akreditovane, ne nalaze se u pravilniku o kvalitetu meda i drugih pčelinih proizvoda, a čak može da unese zabunu kod potrošača. 

"Potrošači koji su navikli da uzimaju med, lako mogu da prepoznaju, ne samo da li je od šećera, već i vrstu meda. Recimo kod bagremovog meda nema improvizacije, on je svetlo zelenkaste, žute boje, a i najslađi je jer poseduje najveći procenat fruktoze. Med od livade se takođe lako prepoznaje, tu može dominitati majčina dušica. Suncokretov med isto tako, ima specifičnu boju i ukus", rekao je Mladenović.

A kako prepoznati najjednostavnije pravi med?

"Oni mogu da prepoznaju na nekoliko načina da li je med prošao sve analize ili ne. Naime, kada se med zahvati kašikom, ako je u tečnom satu, onda on pravi tanku nit, kao vlas kose. S druge strane, sirup od šećera pada u kapljicama", pojasnio je Mladenović.