Stručnjaci su izdvojili razloge zašto je ponedelak najomraženiji dan u nedelji.
Nedelja je dan kada prosečna osoba potroši 12 minuta na kukanje u stilu – “O ne, sutra je ponedeljak”.
Brojne studije pokazale su da je većini hjudi raspoloženje ponedeljkom lošije nego drugim danima.
Poremećen telesni ritam
Postoje fiziološki razlozi zbog čega nam je prirodni telesni cirkadijalni ritam poremećen ponedeljkom. Naravno to se posebno odnosi na ljude koji rade isključuivo od ponedeljka do petka.
Problem leži u tome što vikendom više spavamo u poređenju sa radnim danima, te se telo ponedeljkom ponovo prilagođava na ranije buđenje.
Pored toga, neki ljudi možda vikendom ostaju do kasno budni, zbog čega se ponedeljkom bude umorni.
“Kada smo umorni, imamo smanjenu toleranciju, nestrpljivi smo i imamo manje volje”, kaže psiholog iz Nujorka dr Sanem Hafez.
“Najčešći razlog jeste što je vikend rezervisan za slobodu i uživanje. Ovaj masovni emocionalni pomak nekima može doneti zaista užasan i težak ponedeljak”, kaže Hafez.
Još jedan mogući razlog zašto ljudi mrze ponedjeljak leži u tome da neki ljudi ne vole svoj posao ili je on mnogo stresan. Tada je čak moguće doživeti i fizičku reakciju poput naleta adrenalina ili teskobe.
”Bilo da imate zahtevnog šefa ili toksične kolege, osećaji teskobe i depresije mogu da se pojaviti u nedelju uveče, zbog čega je teško biti radostan zbog povrataka na posao”, objasnila je Hafez.
Ukoliko se ne pripremimo za početak nedelje, čeka nas stresan dan.
“Ponedeljak može ljudima da izgleda kao pretrpan dan obavezama, ali mnogi ne shvataju da su možda sami za to krivi. Kad se neko ne pripremi, podsvesno se priprema za neuspeh. Ako se nedeljom ne organizujemo, ponedeljak može biti vrlo stresan i nepodnošljiv”, rekla je Hafez.
”Živimo u kulturi gde je uobičajeni stav prema poslu prikazan u izjavi ‘hvala Bogu da je petak’, a ponedeljak postaje zajednički neprijatelj”, rekla je bračna i porodična savetnica iz Kalifornije Beki Stuempfig.
Za ljude koji rade sve svoje vreme, negativne emocije ponedeljkom mogu biti unutrašnji znakovi kojima nas telo upozorava da treba usporiti i pauzirati.
“Ponedeljak je ponekad veoma težak zato što ljudi nemaju balans između posla i privatnog života. Čak i ako volite to što radite i vama ponekad treba odmor. Ako cele nedelje naporno radite bez prestanka, to može negativno da se odrazi vaš um i telo. Čak i ako ste nedeljom odmarali, to nije dovoljno da se neko oseti dovoljno odmornim i ponovo spremnim za posao “, kaže Hafeez.
Ponedeljak može izgledati težak i zbog teskobe zbog društvenih interakcija. To uključuje situacije u kojima su ljudi prisiljeni da komuniciraju s drugima ili će biti u okruženju gde će ih upoređivati s drugima.
“To može biti povezano i s očekivanjem problematičnih društvenih situacija. Kao društvenim bićima, pauza od našeg glavnog izvora socijalnog statusa, posla, u nama stvara osećaj teskobe, koja se obično javlja u nedelju predveče", kaže psihoterapeut iz Velike Britanije Noel MekDermot.
Klinički psiholog iz Čikaga Džon Majer kaže da ne volimo ponedjeljak i zbog toga što donosi osećaj promena.
“Ponedeljak uključuje tranziciju, a ljudi osećaju teskobu pre, tokom i nakon toga. To je zato što tranzicije uvek predstavljaju nešto nepoznato, a početak radne ndelje obično skriva dosta nepoznanica”, objasnio je.
Ponedeljkom imamo još celu radnu nedelju pred sobom, a ne znamo kakve nas sve stresne situacije očekuju.
”Već do srede uhvatili ste ritam i puni ste samopouzdanja da ćete nedelju uspešno privesti kraju, ali ponedeljkom, vaša vera u sebe može biti poljuljana jer ne znate šta vas sve očekuje”, kaže psihoterapeut Meg Gitlin.
Stuempfig veruje da imamo takav osećaj jer živimo u kulturi vođenoj nagradama. Umesto da pronađemo radost i svrhu u putovanju, mi smo usredsređeni na nagradu kao krajnji cilj.
Za one koji smatraju da su iskustva vikendom jedino što je bitno, ponedeljak može biti znak kraja njihovog ‘istinskog života’.
“Ako ponedeljkom osećate kao da zatvarate vrata iza 48 sati slobode, to može ukazati da živite dvostruki život. Plaćanje računa i odlasci na posao su jedan život, a ono š
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.