Ostavljanje cigareta može da bude lakše uz određene namirnice: Evo i uz koje

Nikotin izaziva ozbiljnu zavisnost, a simptome apstinencije ne treba podcenjivati – veoma su realni i mogu da potraju dugo, naročito mentalna borba koju treba da vodite.

U Srbiji oko trećine odraslih konzumira cigarete i druge duvanske proizvode, a godišnje zbog pušenja umre 15.000 ljudi.

Broj pušača u Srbiji starijih od 15 godina je 2,8 miliona - procenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Iako vlada uverenje da je nikotin najštetniji sastojak cigareta, istina je da na zdravlje više utiče na stotine drugih hemikalija u duvanu.

Delovanje nikotina može uticati na kratkoročne funkcije mozga, suziti krvne sudove, povećati krvni pritisak i poremetiti rad srca.

Pušenjem jedne cigarete unese se u organizam oko 1,5mg nikotina, a letalna doza za odraslu osobu je 60mg. Do smrti dolazi zbog respiratorne paralize. Nikotin se resorbuje se preko velike respiratorne površine plućnih alveola za nekoliko sekundi tokom pušenja, a u mnogo manjoj meri i lokalno kroz kožu i sluzokožu.

Efekti nikotina ostvaruju se dvojako: specifičnim agonističkim delovanjem na nikotinski tip acetilholinergičkih receptora i nespecifično, pokrećući mehanizme nagrade i pozitivnog potkrepljenja, preko dopaminergičkog i drugih sistema koji učestvuju u mehanizmima stvaranja zavisnosti.

Kod hroničnih pušača dolazi i razvoja zavisnosti i na psihološkom i na fizičkom (fiziološkom) nivou. Takodje se javlja čitav niz promena i smetnji u funkcionisanju i na kognitivnom, afektivnom i somatskom planu.

Bilo da je u pitanju duvan ili elektronska cigareta postoji niz alata koje možete koristiti da se oslobodite nikotina. Flasteri i žvake su među najpopularnijim. Ali da li ste ikada razmišljali o svojoj ishrani?

Nikotin je prirodno proizveden alkaloid i stimulans koji se nalazi u biljci nazvanoj Pomoćnica (Solanaceae), koja dolazi iz porodice velebilja. To znači da je duvan porodice kojoj pripadaju i paradajz i plavi patlidžan. Što posledično dovodi to doga da svakog dana unosimo male doze nikotina u uobičajenom voću i povrću.

Studija objavljena u časopisu "Nicotine and Tobacco Research" obavljena na 1.000 pušača pokazala je da su oni koji su jeli najviše voća i povrća imali tri puta veću verovatnoću da će ostati bez dima najmanje 30 dana.

Štaviše, prestanak pušenja je povezan sa povećanim apetitom i povećanjem telesne težine. Zato je dobra ideja da umesto nezdravih slatkiša i grickalica jedete niskokalorično voće i povrće.

"Iako je nikotin prirodno prisutan u voću, povrću i drugoj hrani koju svakodnevno jedemo, nivoi su izuzetno mali, tako da nema šanse da postanete zavisni od njih", kaže Markus Lindblad.

"Kada konzumirate ovu hranu, male koncentracije nikotina putuju kroz creva i vaše telo ih lako vari. U poređenju sa tim, nikotinski proizvodi (kao što su nikotinske kesice) imaju mnogo veće količine nikotina koji se apsorbuju u krvotok. Nikotin koji se nalazi u biljkama velebilja i drugoj hrani meri se u mikrogramima (µg). Milion µg jednako je jednom gramu, tako da su nivoi minimalni. Međutim, dobro je da ljudi razumeju šta je nikotin i gde se može naći."

Markus se osvrće na voće, povrće i drugu svakodnevnu hranu u kojoj se može naći nikotin:

• Plavi patlidžan
• Krompir
• Karfiol
• Zelene paprike
• Paradajz
• Čaj