Stručnjaci otkrivaju: Da li je mit ili ima svrhe potapati voće u sodu bikarbonu i sirće?

Među popularnim trendovima koji propagiraju zdrav način života izdvaja se i onaj da voće i povrće pre upotrebe obavezno treba potopiti u vodu i sodu bikarbonu, ali u kombinaciji sa još jednim sastojkom koji pravi veliku razliku.

Taj spoj vode, sode bikarbone i sirćeta navodno će sve štetne materije i pesticide izbaciti iz namirnica, pa će one biti bezbedne za upotrebu.

I dok se društvenim mrežma deli nebrojeno klipova ove metode, u toj želji da se hrane zdravo, mnogi ne provere ima li u određenom savetu smisla.

Među onima koji razbijaju slične mitove je i Zoran Vujčić, redovni profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu.

Vitamini, minerali, vlakna: Koje zeleno lisnato povrće je najbolje za naše zdravlje?

Uz ćerku Sanju, koja je biohemičarka, on svoja znanja rado deli i na društvenim mrežama, a sve u želji da razbije zablude u koje mnogi veruju.

I evo šta kaže profesor Vujčić na pitanje, treba li voće i povrće potopiti u rastvor sode bikarbone i vode pre upotrebe?

"Time može da se ukloni kiselina, koje na voću i povrću nema. Manite se tih mitova. Soda bikarbona je dobra samo za višak kiseline.“

Još jedan mit u vezi sa sodom bikarbonom je i onaj da je soda koja se prodaje bez aluminijuma „zdravija“.

„Soda bikarbona nema aluminijum. To je marketinški trik za naplaćivanje neznanja hemije“, kaže Sanja Vujčić.

A profesor Zoran Vujčić ističe da ni potapanje u mešavinu vode, sirćeta i sode bikarbone ne uklanja kojekakve štetne materije sa površine voća i povrća.

Jedan problem muči mnoge tokom cele godine, ali čudotvorna soda bikarbona ga rešava kao od šale

„Zaštita je u voskastom materijalu kog voda ne kvasi. Uz to, opisani postupak je čista glupost“.

Profesor dodaje da potapanje uklanja blato i prljavštinu koju nosi kiša.

„Ako je voće uz zemlju ili palo, pranje se svakako preporučuje. Ako se brzo kvari, bolje ga je ne kvasiti. Sve je odavno poznato, osim kada se ne poštuje karenca. Tada ništa ne pomaže u uklanjanju otrova kojima je povrće ili voće prskano“, naglašava on.

Profesor takođe dodaje da više veruje u hranu koja nije deklarisana kao organska.

„Organska koristi pesticide i tretmane koji nisu toliko poznati i analizirani. Sve je u verovanju sertifikovanim telima. Sećam se da su hrvatske inspekcije nahvatale dobavljača koji je noću utovarivao robu od seljaka. Ujutro bi postajala organska. Uzgred, kakva organska sa vazduhom koji se danas diše?“, zaključuje profesor, piše Nova.rs.

Kada se koristi soda bikarbona, a kada prašak za pecivo?