Mnogi ljudi imaju strah od letenja avionom koji je u gotovo svim situacija potpuno neopravdan
Ako svaki put pre ukrcavanja u avion osećate tremu i počinjete da prebirate sećanja na filmove u kojima su putnici u avionu umrli od straha zbog turbulencija, gromova i munja, ili čudnih pravila koja je osoblje aviona u jednom trenutku nametnulo putem razglasa, ne berite brigu: američki piloti odgovorili su na 40-ak najgorih pitanja vezanih za let avionom, koji će vas zauvek rešiti straha od toga šta može da se dogodi u vazduhu.
Većina pilota je to doživela, jer su avioni konstruisani tako da ih pogađaju. Čućete veliki udarac i videti snažno svetlo i - to je to. Nećete pasti s neba, kaže jedna pilotkinja iz Severne Karoline.
Pilote pomalo zbunjuje to da se ljudi toliko boje turbulencija. Izbegavamo ih, ne zato što se bojimo da će nam otpasti krilo, ili rep, odnosno zato što bi bile opasne, nego zato što su dosadne, kaže pilot Patrik Smit.
Zagrejavanje zemlje tokom dana povećava šanse da će se stvarati vazdušni vrtlozi, odnosno da će posle podne doći do oluje, pa ako ste inače nervozni zbog leta, radije letite u jutarnjim satima, kaže Džeri Džonson, pilot iz Los Anđelesa.
Avion je poput klackalice - najveće šanse za "skakutanje" su u zadnjem delu aviona dok ćete se na mestima u sredini najmanje tresti.
Protok vazduha u svakom vazduhoplovu ide od napred prema nazad. Dakle, ako želite više svežeg vazduha i niste zimogrožljivi, birajte prednja sedišta. S druge strane, ako se bojite da će vam biti hladno, zamolite da vas smeste u zadnji deo aviona.
Kad bi u vreme sletanja, na primer, desetak putnika u isto vreme odlučilo da nazove svoje bližnje, signal mobilnog telefona može da dovede do toga da instrumenti u avionu pogrešno očitaju podatke o udaljenosti od aerodroma, ili visini. Dakle - izbegavajte to, kaže Džim Tilmon, penzionisani pilot iz Finiksa.
Ne teramo vas da ih spakujete zbog električnih smetnji, nego zato što u krilu držite ubojiti projektil. Ni vi ne biste želeli da vas laptop koji leti 300 kilometara na sat udari u glavu. Takođe, ne želimo da vam pokvarimo zabavu uputstvom da skinete slušalice, već želimo da osiguramo da nas čujete u slučaju potrebe, kaže Patrik Smit.
I nema veze što vam to ne deluje smisleno. Naime, kad smo u vazduhu i jurimo uobičajenom brzinom, stjuardese bez problema mogu da šetaju avionom i poslužuju vam obroke i pića. Međutim, kad slećemo i jurimo asfaltom, moraju biti vezane kao i svi ostali putnici, kaže Džek Stefan, kapetan iz Anapolisa u Merilendu.
Kad avion leti noću, ne možete videti struju na radaru, a u nju možete uleteti s više od 700 kilometara na sat. Struja podiže sve u vazduh i onda silovito baca prema dole, što je mnogo gore nego kod turbulencije, koja podrazumeva samo malo "poskakivanja", kaže Džon nens, analitičar vazduhoplovne sigurnosti.
Ministarstvo saobraćaja insistira na tome da letovi budu tačni, tako da nije moguće odlagati poletanje čak ni kad znamo da treba da primimo 20-ak putnika s drugog leta.
Da, dobro vam se čini: Kompanije uvek malo produže očekivano vreme leta kako bi imale "fore" da stignu u predviđenom roku za sletanje u slučaju malog kašnjenja. Zato će često reći da let koji inače traje sat i 45 minuta da traje dva sata, kažu iz Air Train Airwaysa.
Aviokompanije uvek gledaju da se gorivo puni do vrha, ali u nekim situacijama gorivo trošite i na to što nosite puno goriva. Naime, kad uletite u oluju, ili letite u krug zbog odlaganja, potrošićete mnogo više goriva i možete da dođete u situaciju da morate sleteti na alternativni aerodrom, kako biste napunili rezervoar.
Ponekad nam kompanija ne osigurava obrok i neće predvideti vreme za jelo, pa moramo da se snalazimo pre poletanja, kaže jedan od pilota u niskobudžetnoj kompaniji.
Jedno je kad se pojavi znak putnicima da moraju biti vezani na svojim sedištima. Međutim, ako piloti izdaju ta uputstva i stjuardesama, nemojte ustajati jer je to znak da avion ulazi u turbulencije, kaže pilot Džon Grivs.
Ljudi me često pitaju koja je najgora stvar koja mi se dogodila kao pilotu. Nimalo se ne šalim kad kažem da je to vožnja kombijem od aerodroma u Los Anđelesu do hotela, nimalo se ne šalim, kaže pilot Džek Stefan.
Ako želite da pohvalite pilota, onda je ocena "lepo ste sleteli" nešto najbolje što možete reći. Mi to posebno cenimo, jer sletanje nije jednostavan zadatak.
Štaviše, to je vrlo opasno. Naime, ako se dogodi bilo kakav udar, ili usporavanje, velike su šanse da ispustite dete iz ruku, koje tako postaje "projektil", odnosno može da poleti kroz kabinu. Međutim, vlasti koje dopuštaju da se dete tako vozi računaju da ćete, ako budete morali da platite i sedište za dete, radije voziti, a tako ste još manje sigurni, pa je dete u krilu dozvoljeno.
Većina nas će i kod vožnje gradom od 50 ili 60 kilometara na sat sve vreme imati vezan pojas. S druge strane, u avionu koji leti i više od 700 kilometara na sat polovina ljudi ne veže pojas, čak ni kad je upaljen znak da mora biti vezan. A dovoljno je da avion uleti u blage turbulencije, pa da udarite glavom u sedište ispred.
Ako poželite da se naslonite u sedištu, pogledajte iza sebe. Nemate pojma koliko je laptopa slomljeno zbog nepristojnih putnika koji se zavale u fotelji, a da ne razmišljaju o ljudima iza sebe, kaže pilot Džon Nens.
Ako vas zamolimo da podignete zavese na prozorima, to je zato da bi stjuardese mogle da procene s koje strane je lakša evakuacija, ako dođe do toga. To će osvetliti prostor u kabini ako nestane svetla i pomoći putnicima da se lakše mimoilaze kad je to potrebno, kaže Patrik Smit.
Ljudi neretko zamišljaju kako avion leti sam od sebe, ali to su jako retke situacije. Čak i kad je na autopilotu, pilot ima ruke na komandama i prati da se nešto ne bi poremetilo. A poremeti se često, kažu piloti.
I deci uvek savetujemo da putuju u čvrstim cipelama, jer će u slučaju potrebe za evakuacijom u japankama biti nestabilni. Osim toga, one se mogu pokidati i ostaće bosi, a možda će morati da hodaju po vrućem asfaltu ili kroz korov, upozorava Džon Deon.
Hladno vam je u avionu? Upozorite na to stjuardesu. Naime, stalno se borimo s njima oko temperature u avionu, jer su one u pokretu i nije im hladno, a putnici se nekad smrzavaju.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.