Da li smo ranoranilac ili noćna ptica uveliko zavisi od naše genetike
Tim Kuk, izvršni direktor Epla koji proizvodi i ajfon, budi se između 4 i 5 sati, što čini i izvršni direktor medijskog konglomerata Dizni Bob Iger.
Prema jednom istraživanju, dve trećine izvršnih direktora velikih američkih kompanija budni su pre 6 sati dok su Amerikanci u proseku budni između jedan i tri sata kasnije. Za one koji veruju u korporativizam ovo je jasna poruka - što se kasnije budiš, onda i gubiš.
Pojedina iskustva pokazuju prednosti ranog buđenja. Mirne jutarnje sate nije moguće iskoristiti samo za posao, već i za aktivnosti kojima se pozitivno utiče na fizičko i psihičko zdravlje.
Istraživanjem iz 2012. godine, kojeg su proveli Rene Bis i Lin Hašer, tada oboje s Univerziteta u Torontu, utvrđeno je da su se ranoranioci osećali srećnije i zdravije.
S druge strane, "noćne ptice", obično kraće spavaju, što može uticati na njihovo raspoloženje i zdravlje, kao i na njihovu produktivnost. Endrju Konlin s Univerziteta u Ouluu, Finskoj, i njegovi saradnici su otkrili da muškarci, koji se kasnije bude, zarađuju četiri posto manje od onih koji su se ranije budili.
Ranoranioci se još uvek više poštuju. Kašnjenje na posao je još uvek u većini kompanija nepoželjno. Studija Džesike Ditih s Univerziteta Oregon State i njenih saradnika iz 2022. govori da se "noćne ptice" percipiraju kao lenje, nedisciplinovane i nezrele osobe.
Međutim, za ranoranioce, koji obično ranije dolaze na posao, ne znači da će s poslom završiti ranije. Naprotiv, moguće je da će se na poslu zadržati onoliko koliko i oni koji kasnije dolaze na posao, pa i duže od toga.
Osim toga, buđenje pre izlaska Sunca sa sobom nosi rizik dosade. Naime, ranoranioci mogu biti dosadni govoreći drugima koliko su tokom dana uradili i često izbegavaju druženja kako bi ranije bili u krevetu.
To nije slučaj kod "noćnih ptica". Istraživanja pokazuju da ovaj tip ljudi konzumira više alkohola, da više koriste narkotike i da imaju više seksa. Kristof Randler i njegove kolege s Univerziteta Heidelberg su otkrili da su muškarci, koji su duže ostajali budni, imali veći uspeh u seksualnim odnosima. U očima mnogih su kasne noći znak mladosti dok su rana jutra znak starosti.
Napori da promenite svoj cirkadijalni ritam (fizičke i psihičke promene) vjerovatno će završiti frustracijom. Naime, kako piše list Economist, čovek je u velikoj meri proizvod gena, tako da vas prigušivanje svetla i kupovina posebnog budilnika neće magično pretvoriti u jutarnjeg tipa. Ti rani sati neće biti od prevelike koristi ako ih provedete gledajući kroz mutne oči.
S druge strane, ranoranioci propuštaju užitke koje donosi noć, kao što su večernje zabave. To je jedan od razloga da budu nešto manje samozadovoljni zbog toga što se rano bude.
Možda je najbolje da se prestanete brinuti o svom telesnom satu. Većina ljudi nisu ni ranoranioci ni "noćne ptice" - ne rade u ranim jutarnjim satima, kao ni u kasnim noćnim satima. Upravo zbog toga je kod mnogih radno vreme od 9 do 17 sati.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.