U susret Evroviziji: Šest stvari koje treba da znate o cvetu Natalijina ramonda

Ima višestruku simboliku za srpski narod.

04.03.2024. 09:58
  • Podeli:
ramonda - profimedia-654f65ec3f484.webp Foto: Pixabay

Pesma Teja Dore koja će predstavljati Srbiju na "Pesmi za Evroviziju" u Malmeu nosi naziv "Ramonda" i podseća nas na cvet koji ima višestruku simboliku za srpski narod.

Izgled  

Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae) je višegodišnja, zimzelena zeljasta biljka. Nije lekovita. Ima snažno podzemno stablo.

Visoka oko 10 centimetara, i može imati do pet cvetova. Krunica joj je ljubičaste boje, a kao plod ima čahuru sa velikim brojem sitnih semena

Otkriće i poreklo imena

Botaničar Josif Pančić otkrio da cvet ramonda postoji i raste i izvan Španije, područja na kom je otkrivena početkom 19. veka. Prema njegovim otkrićima, ramonda raste i na jugu Srbije, pa ju je stoga nazvao ramonda serbika.

Krajem 19. veka dvorski lekar Obrenovića Sava Petrović primetio je cvet ramonda u okolini Niša. Ime natalijina ramonda ponela je po kraljici Nataliji Obrenović, inspirisano njenom lepotom.

Gde raste

Biolozi kažu da je natalijina ramonda preživela ledeno doba i danas naseljava područje centralnog Balkana.

Može se naći u severnoj Grčkoj, Makedoniji, delovima Srbije. Ima je i u Botaničkoj bašti u Beogradu, a najlepša je u proleće, kada cveta.

Stanište joj je u pukotinama krečnjačkih stena na nadmorskoj visini od 350 do 2.150 metara, na Suvoj planini, u Sićevačkoj klisuri.

Natalijina ramonda se nalazi na spisku retkih biljaka Evrope, a u Srbiji je zaštićena vrsta, kao prirodna retkost.

Cvet feniks

Biljka koja ima zapanjujuću sposobnost da "vaskrsava" i kada je potpuno osušena. Dovoljna je jedna kap vode da oživi. Zato je zovu i "cvet feniks".

Navodno je 1928. botaničar Pavel Černjavski slučajno prosuo vodu na herbarijum u kome se nalazio osušeni cvet natalijine ramonde i ona je nakon toga oživela.  

Simbol pobede Srbije

Po ugledu na rusku georgijevsku lentu i britansku bulku – "popi", i natalijina ramonda nosi simboliku pobede.  

Biljka je višestruke simbolike za srpski narod s obzirom na to da se i on, poput feniksa, uzdigao posle velikih gubitaka i kroz sva iskušenja u Velikom ratu izašao kao pobednik.

Ova biljka je endemska vrsta sa Kajmakčalana, gde se odigrala jedna od najvažnijih bitaka u Prvom svetskom ratu, kada je srpska vojska 1916. godine odnela važnu pobedu. 

Zvaničan amblem za Dan primirja 

Od 2012. godine Dan primirja u Prvom svetskom ratu u Srbiji se obeležava kao državni praznik. Glavni motiv za amblem ovog praznika je cvet natalijine ramonde, iza koje se nalaze zelena i crna traka, što su boje Albanske spomenice.

Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika. 

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()