Da li ste čuli za pleme koje živi na -50 i godišnje prelazi hiljade kilometara

Između Belog mora i poluostrva Tajmir žive Neneci, pleme koje se nazivaju i Samojedi ili Juraci, a njihov način života fascinira iz više razloga. Jedna od njih je preživljavanje u surovom okruženju, na suludo niskim temperaturama. Godišnje Neneci prelaze dve hiljade kilometara da bi migrirali sa letnjih na zimske pašnjake, pomerajući svoje logore.

Zimi, Nenci žive južno od delte reke Ob, a zatim se sele na sever poluostrva Jamal, gde imaju letnje pašnjake. Poluostrvo Jamal, koje je okruženo Arktičkim okeanom, na nenetskom jeziku znači „ivica sveta“, što otkriva ponešto o ovom negostoljubivom regionu, gde temperature padaju i do minus pedeset stepeni Celzijusa. Nenci na tom području žive više od hiljadu godina, pre svega zahvaljujući irvasima koji ih greju i hrane, prenosi Punkufer.

Irvasi kao kućni ljubimac

Zanimljivo je kako mogu da prepoznaju pojedine životinje u stadu, a svaka porodica ima svoju posebnu prostoriju koja je oslobođena vuče saonica. Taj irvas je kao kućni ljubimac koji živi u porodici kao pas.

Irvasi obezbeđuju Nenecima sve što im je potrebno za preživljavanje. Svoje domove pokrivaju kožom kako bi se zaštitili od hladnoće, a krzno koriste za izradu odeće kao što su kaputi i čizme i ćebad. Od kostiju se prave jela i delovi sanki, a meso se jede sirovo, kuvano ili zamrznuto. Krv irvasa je posebno cenjena kao bogat izvor vitamina. Pored irvasa, Nenci jedu i ribu, najčešće smrznutu.

Život u šatoru

Plemenski domovi su šatori od kostiju i kože, a njihova konstrukcija se može sklopiti i rastaviti za manje od dva sata. Zahvaljujući odličnoj toplotnoj izolaciji, napravljenoj od kože irvasa, u šatoru je toplo i udobno čak i kada se spoljna temperatura spusti na desetine stepeni ispod nule. Kad im zatreba voda, žene iz plemena izlaze iz šatora sa malim sankama i lopatom. Očiste sneg koji sakupljaju i zagrevaju ga u loncu na vatri da se otopi, a vodu koriste za piće.

Nema odmora

Nenci nemaju slobodne vikende jer briga o irvasima i skupljanje hrane zahtevaju svakodnevne aktivnosti. Od posla se odmaraju samo jednom godišnje, kada se cela zajednica okupi na saonicama i druženju. Pošto se sneg na Arktiku topi brže nego ranije, Neneci moraju da prilagode svoje rute klimatskim promenama kako bi irvasi imali šta da jedu. Irvasi se uglavnom hrane lišajevima koji rastu ispod debelog sloja snega, a njihov oštar njuh omogućava im da traže i pronalaze hranu. Male jame koje je za sobom ostavilo krdo irvasa su neverovatan prizor na snegu.

Potpuni mrak

Pleme provodi i duge periode u potpunom mraku – od novembra do januara kada u najsevernijim predelima sunce uopšte ne izlazi, što otežava preživljavanje i ljudima i životinjama. Snežni slojevi su deblji, što znači da irvasi teže pronalaze hranu, a život plemena malo olakšavaju baterijske lampe, prenosi punkufer.dnevnik.hr.