Ishrana u kosmosu: Šta sada jedu astronauti i šta će jesti na dalekim putovanjima

Idealan obrok za jednog astronauta, prema preporuci stručnjaka, izgleda iznenađujuće slično nečemu što biste mogli da nađete na nekim Instagram nalozima posvećenim modernoj gastronomiji.

Nakon dugog komparativnog istraživanja, tim naučnika iz Australije procenio je da je "optimalan" svež obrok za svemirske putnike vegetarijanska salata.

Pošto se u budućnosti planiraju duge svemirske misije, potrebno je najpre rešiti prehranu astronauta, a fokus već dugo nije na tome da se obezbede dovoljne rezerve, nego da se uspostavi uzgoj određenih kultura u svemiru.

Ipak, "svemirske farme", kako ih zove istraživački tim Univerziteta u Adelejdu, imaju mnogo ograničenja.

Istina o vitkoj liniji Jelene Karleuše: Pomoću ovog jelovnika je munjevito smršala

U radu objavljenom u decembru, američka Nacionalna svemirska agencija (NASA) navodi da je prehrambeni sistem u svemiru potrebno organizovati sa minimumom resursa.

"Svi ulazi i izlazi - masa, zapremina, vreme koje troši posada, voda, energija i otpad - moraju biti minimalni, u odnosu na proizvedenu hranu", stoji u brifingu agencije.

Soja, kelj i semenke suncokreta

Tim je proučavao razne biljne kulture, ali i životinjske proizvode, iako su autori ocenili da je "vrlo malo istraživanja o tome kako u dugoročnim putovanjima uključiti životinjske namirnice u ishranu astronauta".

Naučnici su procenjivali niz kombinacija svežih sastojaka, koristeći tehniku matematičkog modelovanja, poznatu kao linearno programiranje.

Tim je kao prioritet odredio održivost svemirske hrane, opredelivši se za sastojke koji zahtevaju minimalno đubrivo, vreme i prostor za rast, a koji imaju potencijal za reciklažu otpada.

Ivana Selakov smršala 13 kilograma: Izbacila ove namirnice iz ishrane i "istopila se"

Rezultat je vegetarijanski obrok koji se sastoji od soje, semenki maka, ječma, kelja, kikirikija, slatkog krompira i/ili semenki suncokreta.

Ali da li je takav obrok ukusan? Kako bi procenili da li takav obrok zadovoljava i čulo ukusa, tim je pripremio optimalan obrok u vidu salate, koji je potom degustiralo četvoro Zemljana.

Jedan od degustatora dao je jelu odlične ocene, rekavši da mu "ne bi smetalo da cele nedelje jede kao astronaut"

Kalorijske potrebe astronauta

Ograničenja u pogledu hrane za astronaute ne odnose se samo na održivost useva, nego i na specifične potrebe ljudi u svemiru.

Istraživači su izračunali da 40-godišnjem astronautu, muškarcu, treba oko 2.800 kalorija na dan, u poređenju sa 2.000 kalorija na Zemlji.

Naime, život u svemiru zahteva dodatnu energiju, naročito za aktivnosti van letelice, koje često traju i duže od pet sati, navode autori studije, koja je objavljena u časopisu "ACS Food Science & Technology".

Štaviše, stres koji ljudsko telo trpi dugim boravkom u svemiru podrazumeva da ishrana astronauta mora da uključi i nutrijente poput kalcijuma i vitamina D, kako bi se održalo zdravlje kostiju.

Uvertira za putovanja u daleki svemir: Četvoro "analognih astronauta" narednih godinu dana živeće kao da su na Marsu
Proizvod iz Srbije putuje u svemir: Astronauti u novoj misiji koriste Smarting pro uređaj za merenje moždane aktivnosti
Ipak, preporučeni obrok nije dobio savršenu ocenu, a istraživači su ocenili da bi astronautima u dugim misijama bili potrebni i suplementi, kako bi nadoknadili potrebne mikronutrijente.

Šta sada jedu astronauti?

Svemirski jelovnici kreirani su na osnovu prostornih ograničenja, bioloških potreba astronauta, ali i ukusa.

Tokom prvih svemirskih misija kada je fokus bio isključivo na "resursima i bezbednosti", pre nego na nutritivnom sastavu i prihvatljivosti, NASA je zapazila da astronauti ne jedu dovoljno i zato gube na težini.

Međutim, sada je na Međunarodnoj svemirskoj stanici dostupno više od 200 standardnih jela i pića, među kojima su pica, piletina na kineski način, buritosi (od tortilja koje se ne mrve), a povremeno čak dobijaju i sladoled.

Iz bezbednosnih razloga alkohol je zabranjen, prenosi Euronews Srbija.