Ispijanje kafe, ritual nastao u Beogradu pre pet vekova – prvi put u Evropi

"Hajdemo na kafu" poziv je za druženje razumljiv na svim jezicima. Kafa je važna u mnogim kulturama širom sveta, a posebno kod naroda Balkana.

Neki ljudi počinju jutro šoljom čaja, čašom soka od pomorandže ili mlake vode sa limunom, ali većina za prvi jutarnji napitak bira kafu. Kafopije su sklone da tvrde da je napitak koji biraju najbolji.

A pre pet vekova, ispijanje kafe se kao ritual, prvi put u Evropi, pojavilo baš u Beogradu.

"Nakon 1521. godine, kada su Turci u svom pohodu na Evropu osvojili i Beograd, oni su sa sobom doneli svoje običaje, svoju arhitekturu, svoj način života. Kako su karavani prolazili ovuda, tako je i kafa prošla kroz Beograd", priča istoričarka umetnosti Bojana Ibrajter Gazibara.

Od 16. do 19. veka kafa je pripadala muškom svetu. Tek u drugoj polovini 19. veka ona dobija novi društveno-sociološki kontekst, sa pojavom ženskih salona i ćaskanjem uz ispijanje kafe – kada konačno postaje deo i njihovog sveta.

"Kada se okrećemo građanskom društvu, kada se saloni u kućama otvaraju za prijem gostiju, tada beogradske dame pozivaju svoje prijateljice na kafu i na čašicu razgovora. Tada kafa na velika vrata ulazi i u ženski svet", kaže Ibrajter Gazibara za UNU.

A danas je podjednako piju i žene i muškarci.

Iako su je u Srbiju donele Osmanlije u 16. veku, građani Srbije danas piju čak 13 puta više kafe u odnosu na Turke. Zapravo, više od pet miliona ljudi u Srbiji svakodnevno dan započinje kafom.

Na kraju krajeva, "kafa je mnogo više od izgovora za razgovor", poručuju kafopije.