Hrast raste na crkvenom imanju i ako pitate meštane oni veruju da je hrast zapravo sveto drvo
Kod belopalanačkog sela Divljana, oko 5 kilometara od Bele Palanke, raste, kako mnogi kažu, najstariji živi stvor na Balkanu - hrast kitnjak star više od 1.000 godina, koji su, po legendi, zasadili podanici makedonskog cara Samuila.
Kako za Tanjug kaže Mladen Cvetković, stručni saradnik u Turističkoj organizaciji Bele Palanke, hrast ima obim stabla od tri i po metra, a u šupljinu stabla može da stane sto sa stolicama.
"Mi često kažemo da je to najstariji stanovnik Balkana, ima više od 1.000 godina i pravi je magnet i atrakcija za sve putnike namernike, turiste, fotografe, zaljubljenike u prirodu. Ono što je karakteristično za ovaj hrast je to da pripada porodici hrasta kitnjaka, po legendi zasadili su ga podanici makedonskog cara Samuila i on se do dana današnjeg održao", rekao je Cvetković.
Dodaje da hrast i danas rađa žirove i da je očigledno da mikroklima ovog predela izuzetno odgovara hrastovima.
"U neposlednoj blizini nalazi se još jedan hrast kitnjak star 500 godina, a malo dalje, na oko kilometar vazdušne linije, u ataru sela Oreovac, raste još jedan takav hrast star oko 600 godina", navodi Cvetković.
Osamdesetogodišnja meštanka Divljane Snežana Jocić kaže za Tanjug da hrast raste na crkvenom imanju i da je zapravo sveto drvo, ili miro kako se ovde naziva, te da je posvećen Svetom Trojici.
"Ovde se na dan Svete Trojice okupljalo celo selo, donosili su se kolači, pečenje, igralo se, pevalo bilo je zaista predivno, ali sada toga više nema. Ovde su nekada bile, u obližnjem manastiru i ruske monahinje, bilo ih je 40 i tu u neposrednoj blizini hrasta one su najvećim delom i sahranjene", priča ona.
O velikom značaju sela Divljana u istoriji svedoči i činjenica da se tu nalazi i Divljanski manastir, jedna od najvećih svetinja južnog dela Srbije.
Manastir se nalazi na nekadašnjem antičkom putu za Skoplje i Solun i pretpostavlja se da je star više od 1.600 godina. Ova svetinja je mnogo puta rušena do temelja, a obnovili su ga braća Mrnjavčevići.
Prema podacima Eparhije niške, na ovom mestu još u 4. veku pre Nove ere nalazilo se svetilište posvećeno paganskom bogu Sunca Mitri.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.