Kako izgledaju sahrane u Tunisu: Poštovanje, skromnost i jednakost u smrti

Kada izgubimo nekog bliskog, pored bola kroz koji prolazimo, suočavamo se i sa velikim troškovima. I dok sahrane i sve što ih prati, u našoj zemlji predstavljaju unosni biznis, u Tunisu nije tako.

U našoj zemlji je ustaljeno mišljenje da, ko se bavi pogrebnim poslovima nikada neće bankrotirati. Štaviše živeće na visokoj nozi. Zbog velikih troškova sahrane, mnogi u svojim najtežim i emotivnim trenucima moraju i da se zadužuju. Međutim, na kontinentu preko puta našeg - u Africi, tačnije u Tunisu, situacija nije takva.

"U recimo 90 odsto Tunisa sahrane su besplatne. Država snosi sve troškove. Stanovništvo u našoj zemlji je vrlo siromašno, mnogi rade za mizerne plate. Kako onda njihove porodice da snose troškove koji su u mnogim zemljama astronomski. Vlada je to prepoznala i sve troškove preuzela na sebe. U ostalih 10 procenata, građani plaćaju neke sitne takse ali to je praktično ništa", priča za UNU Hakim Faidi, profesor-

Ovakva praksa deluje nezamislivo kod nas, u zemlji u kojoj troškovi oko sahrane neretko premaše 1.000 evra. I to bez spomenika. Mnogi kod nas prave i mauzoleje i velike svote novca odvajaju za to, međutim u Tunisu to nije moguće. Kažu, ako se staleži razlikuju u životu, u smrti smo svi jednaki.

"Sve grobnice moraju da budu identične, u smrti smo svi isti. Ima slučajeva gde ljudi ukrase svoje grobnice delićima mermera, ali kao što vidite sve moraju da budu bele i uglavnom, ovo je tipično za Tunis, ukoliko grad izlazi na more, groblja su obavezno na obali. Evo odmah iza ovog nalazi se lepo plavo more", kaže Faidi.

 A i za tu praksu imaju razlog koji se krije u njihovoj kulturi.

"More predstavlja nepreglednu površinu, okom ne možemo da vidimo njegove granice. More predstavlja lepotu i moguće da je beskonačno, iako niko nije beskonačan", ističe profesor.

 A postoji još jedan detalj koji je potpuno nezamisliv u kontekstu običaja u Srbiji.

"Zemlju za groblja donira narod. Odreknu se svog zemljišta i poklanjaju kako bi se napravila groblja. To se dešava u mnogim mestima u Tunisu, i definitivno jeste običaj kod nas", pojašnjava profesor Faidi.

Od ovog naroda dosta može da se nauči. Kultura se potpuno razlikuje od srpske, što je razumljivo i svaki narod svoje običaje treba da neguje. Ali određena shvatanja i pristup životu nije na odmet proširivati i obogaćivati. Sahrane u Srbiji predstavljaju unosni biznis, u Tunisu deo života, empatični su po tom pitanju i predusretljivi. Da li kod nas može tako da bude? Ne deluje realno ali svakako možemo da se nadamo.