Neverovatno, ali istinito: Srećnim ljudima je mozak drugačiji

Da biste bili srećni, potrebno je da imate unutrašnji osećaj zadovoljstva, napominje Dejvid Krozbi, predsednik Saveta za mentalno zdravlje Australije.

Norman Dojidž, psihijatar i autor knjige "Mozak koji menja samog sebe", tvrdi da je stanje sreće izuzetno dobro za zdravlje mozga i da je zato vrlo važno da se potrudimo da ga dostignemo.

"S obzirom na to da svi imamo različita iskustva i tragamo za različitim vidovima sreće na razne načine, onda i ti doživljaji različito oblikuju naš mozak, pa se pojavljuju različiti skupovi nervnih ćelija", objašnjava Dojidž.

Sfere mozga su drugačije kod srećnih osoba

Nauka je dokazala kako izgleda nesrećni mozak, utvrdivši da postoji devet zona koje su aktivne tokom hroničnog bola. 

S druge strane, kada se čovek oseća prijatno, određene zone postaju svetlije. Ali sfere moždane aktivnosti su drugačije i kod svih srećnih osoba, jer zavise od toga šta ih pokreće, da li je to hedonizam, potreba da se postigne apsolutna dobrota ili, pak, prestiž.

Suština je da svako od nas ima sopstveni vrednosni okvir za sreću i da se svi rađamo sa sposobnošću da budemo srećni. 

Međutim, istraživanja pokazuju i da su neki ljudi genetski programirani da budu srećniji od drugih, ali da to ne sme da nas obeshrabri da se ne trudimo da sami dostignemo što viši nivo ovog stanja, "vežbajući" na tome svakog dana.

Stručnjaci preporučuju da zgrabimo sreću tako što ćemo se okrenuti nekom hobiju, odnosno strasti.

Bavljenje uzbudljivom, kreativnom aktivnošću podiže opšti nivo sreće. Na taj način se pospešuje lični razvoj, a on je odskočna daska za zadovoljstvo. 

Nije važno šta ćete izabrati, jer sve dolazi u obzir - i pevanje i crtanje i pravljenje nakita i sport i posvećenost biljkama i uređenje doma.

"Sreća nema smer iznutra prema napolju, već spolja ka unutra. Zato morate nešto lepo da radite da bi vaša unutrašnjost bila lepo ispunjena", poručuju stručnjaci.