Profesor razbesneo Italijane: Karbonara je američko jelo, pravi parmezan je iz Viskonsina

Italijanski akademik Alberto Grandi izazvao je bes Italijana kada je izjavio da neki od simbola italijanske kuhinje nisu italijanski, već američki izum.

Grandini, profesor istorije hrane na Univerzitetu u Parmi je, u intervjuu za Fajnenšl tajms, rekao da recept za čuvenu pastu karbonara nije italijanski već američki, a da je jedino mesto na svetu na kome se može naći verodostojan parmezan – Viskonsin.

Profesor tvrdi i da su poslasitice tiramisu i panetone (slatki hleb sa suvim voćem) relativno novi izumi, kao i da većina Italijana nije čula za picu pre pedesetih godina prošlog veka.

Nove smele izjave italijanskog akademika dodatno su uvećale bes Koldiretija, udruženja italijanskih farmera, posebno pošto je u toku inicijativa da se nadaleko čuvena italijanska kuhinja stavi na listu nematerijalne baštine Uneska.

Udruženje Koldireti je saopštilo da je u pitanju "nadrealni napad" na osnovu imaginarnih rekonstrukcija, a da se u pitanje dovode duboko ukorenjene kuliranrske tradicije.

"U suštini, Amerikanci su izmislili karbonaru, a panetone i tiramisu su skorašnji komercijalni proizvodi. On ide toliko daleko da teoretiše o parmezanu, a onaj koji se proizvodi u Viskonsinu je iz postojbine lažnih 'Made in Italy' sireva", naveli su iz udruženja.

Grandijeve izjave se delimično oslanjaju na postojeću literaturu, navodi Fajnenšl tajms. Kada je o karbonari reč  on citira Luku Ćezara, istoričara hrane i autora knjige "Kratka istorija paste", koji je napisao da je "karbonara američko jelo rođeno u Italiji".

Veruje se da je karbonara prvi put napravljena 1944. godine, kada ju je italijanski kuvar spremio za američke vojnike stacionirane u Italiji, koristeći se slaninom i jajima kao glavnim sastojcima, prenosi N1.

"Italijanska kuhinja je zapravo više američka nego što je italijanska", rekao je Grandi za Fajnenšl tajms.

Parmezana, sir poreklom iz italijanske regije Emilija-Romanja datira iz 12. veka. Grandi veruje da su italijanski imigranti, najverovatnije iz okoline Parme, počeli da ga proizvode u Viskonsinu početkom 20. veka.

On je objasnio da je parmezan iz Viskonsina moderni pandan originalnm receptu, jer proizvođači iz SAD nikada nisu, za razliku od proizvođača iz Parme, radili na unapređenju originalne recepture.

A kada je o pici reč, Grandi kaže da se ona pre Drugog svetskog rata mogla naći samo u nekim gradovima na jugu Italije, dok su prve picerije na svetu otvorene u Njujorku 1911. godine.

"Za mog oca pica je sedamdesetih godina bila egzotična podjednako kao suši za nas danas", rekao je istoričar.

Reagujući na optužbe, on je za italijansku Republiku izjavio da ne razume zašto ga napadaju, jer ne dovodi u pitanje kvalitet italijanske hrane ili proizvoda, već rekonstruiše istoriju tih jela na tačan način.