Sa ostrva uklonili 131 divlju mačku: Dešavanja nakon toga iznenadila čak i naučnike

Na japanskim ostrvima Ogasavara su pre nekoliko godina živele mačke koje su lovile crvenoglave šumske golubove. Ova vrsta golubova živi isključivo na tim ostrvima.

Policiji prijavljeno mjaukanje iz paketa: Vlasnica slučajno "spakovala" mačku

Reč je o srednje velikoj ptici, dugoj otprilike 40 centimetara. Njihov broj je kasnog 20. veka snažno opao zbog uništavanja šuma i plenjenja od strane mačaka. Godine 2008. njihov broj je pao ispod 80, a vrsta je bila na ivici izumiranja.

Kada su 2010. godine počeli da uklanjaju mačke sa ostrva, crvenoglavi šumski golubovi su se vratili s ruba izumiranja. Između 2010. i 2013. uhvatili su 131 mačku i smanjili njihov broj na manje od 20. U istom periodu ukupan broj opaženih golubova porastao je sa 111 na 966 odraslih jedinki i sa devet na 189 mladunaca.

Vodite računa o vašem ljubimcu: Koje voće mačke mogu da jedu, a koje bi trebalo da izbegavaju

Izuzetna otpornost ptice

Izuzetno brzo oporavljanje golubova privuklo je pažnju istraživača sa Univerziteta u Kjotu.

"Većina vrsta čiji se broj spusti na tako nizak nivo pati od parenja u srodstvu, pri čemu se nagomilavaju štetne genske mutacije. Zbog toga je oporavak težak, čak i uz intenzivne mere očuvanja“, objašnjava Daichi Cudžimoto, glavni autor nove studije, objavljene u časopisu Communications Biology, koja analizira oporavak ove vrste.

Crvenoglavi šumski golub je, međutim, premašio sva očekivanja. Naučnici su stoga želeli da istraže genetske razloge za takvu otpornost. Uporedili su celokupan genom i divljih i zatočeničkih crvenoglavih šumskih golubova, kao i divljih populacija rasprostranjenije japanske podvrste. Merili su stepen parenja u srodstvu i genetsko opterećenje (broj štetnih mutacija) kod obe vrste, prenosi BBC Wildlife Magazine.

Mačka maserka oduševila internet: Opsednuta ovim delom tela svoje vlasnice

Rezultati su iznenadili. Crvenoglavi šumski golubovi imali su manje štetnih mutacija nego njihovi rasprostranjeniji srodnici. To pokazuje da je njihova genetska otpornost posledica dugotrajnog preživljavanja kao male, izolovane populacije još pre dolaska čoveka, objasnio je vođa tima Juđi Isagi.

Zašto ptice počinju da pevaju u zoru? Naučnici došli do odgovora u novom istraživanju

Parenja u srodstvu

Tokom vekova postepeno parenje u srodstvu očistilo je njihov genom od štetnih mutacija. To je proces poznat kao genetsko čišćenje. Pticama je omogućio da nakon smanjenja populacije zbog predatora lakše prežive i brže se razmnože kada je pretnja uklonjena.

Želite pticu kao kućnog ljubimca? Evo koje tri vrste su idealne za dom i porodicu

"Ova jedinstvena evoluciona istorija očigledno je pticama dala otpornost kakvu ne primećujemo kod drugih ugroženih vrsta“, dodaje Isagi.

Studija dovodi u pitanje rašireno uverenje da parenje u srodstvu uvek otežava oporavak zbog izloženosti štetnim mutacijama. Umesto toga, naglašava da se male populacije, pod određenim uslovima, mogu genetski prilagoditi tokom vremena i preživeti čak i veoma ozbiljne padove brojnosti.

U Srbiji otkrivena nova vrsta ptice: Klimatske promene nam donele voljića maslinara