Mnogi pežorativno govore o napitku koji je zapravo zdrav ako se pije na adekvatan način
Ako pijete kafu, verovatno znate sve o razlici između Arabike i Robuste, kafi s kofeinom i bez njega, ali neke detaljnije činjenice o omiljenom napitku malo ko zna.
Sigurno ste primetili da vam samo miris kafe može dati malo energije i pre nego što popijete svoj prvi gutljaj. Naravno, to nije dovoljno da biste preskočili svoju šoljicu kafe.
Kafa je jedan od najpopularnijih napitaka, pa vas možda neće iznenaditi kada čujete da je kafa drugi najprodavaniji proizvod na svetu (posle ulja), a u njenu proizvodnju je uključeno 25 miliona farmera u više od 50 zemalja.
Ali, koliko znate o istoriji kafe?
Tačnije, legenda kaže da su koze pronašle kafu početkom 9. veka. Pastiri su primetili da se koze ponašaju vrlo čudno i energično nakon što pojedu bobice kafe. Zatim je lokalni monah napravio napitak s bobicama i popio ga, nakon čega nije mogao da spava celu noć. Taj događaj je označio rođenje šoljice kafe. Ipak, u najranijoj upotrebi, kafa se koristila kao hrana. Mešala se s masnoćom da bi se napravile energetski bogate grickalice.
Zrna kafe su zapravo seme biljke koja veoma podseća na višnju. Šta se događa s bobicama iz kojih se vadi seme? Sve se baca.
Neke kompanije, zabrinute zbog tolike količine otpada, proizvele su brašno od kafe koje je napravljeno od sušenog voća kafe. Kažu da ima ukus oraha koji je pomalo gorak, međutim prehrambena vrednost je iznenađujuća. Brašno od kafe je bogat izvor vlakana, antioksidanata, gvožđa, proteina i kalijuma, prenosi Health & Human Research.
Kafa je bila zabranjena u Meki 1511. godine, jer su zvaničnici bili sigurni da je ona izazvala radikalno razmišljanje. Italijanski sveštenici su otišli korak dalje u kasnom 16. veku označavajući kafu kao vražju tvorevinu. Osmanski sultan Murat IV je 1623. godine institucionalizovao kazne zbog ispijanja kafe, poput batinanja ili bacanja u more.
Još jedan pokušaj zabrane kafe dogodio se 1777. godine kada je Fridrik II Pruski, poznat kao i Fridrik Veliki, treći kralj Pruske, zabranio kafu, jer je smatrao da ona ugrožava potrošnju piva.
Danas se kafa uzgaja uglavnom u Brazilu, koji proizvodi 40% svetske proizvodnje, što je dvostruko više od proizvođača koji su na drugom i trećem mestu, Kolumbije i Vijetnama. Svaka od ovih lokacija uživa u toplini i vlazi tokom cele godine, što je klima koja odgovara kafi.
Manje od pola kilograma ove kafe košta 600 dolara. Za toliki novac, mora da je nešto posebno. Kafa nosi naziv „uwak“ i pravi se od izmeta divlje životinje koja se zove cibet i koja živi u Indoneziji. Ova životinja obožava plod kafe, ali ne može da svari zrna. Noću se penje na drveće, bere i jede samo najbolje bobice kafe.
Tu počinje proces prirodne obrade. Zrno se fermentiše u njenom stomaku pre izlučivanja. Ovaj proces stvara zrna koja nisu gorka. Nakon što ih izbaci iz svog organizma, zrna se izdvajaju iz njenog izmeta.
I na kraju, ne treba da se osećate loše zbog ispijanja kafe. Naravno, ako pijete u velikim količinama i stavljate puno šećera, to svakako nije zdravo.
Oni koji piju kafu imaju zdravstvene koristi od nje, jer kafa sadrži visok nivo antioksidansa, kalijuma, mangana i B vitamina. Od kafe se ne možete predozirati. Potrebno je popiti više od 100 šoljica da biste uneli smrtonosnu dozu kofeina.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.