U današnjem brzom tempu života briga o sebi se tretira kao luksuz rezervisan za one koji imaju dosta slobodnog vremena.
Početak godine je vreme kada sami sebe podsećamo na ciljeve zacrtane u godini iza nas, tražeći savete kako da ih ispunimo, primenimo i postanemo najbolja verzija sebe. Sa svih strana često se čuje kako treba da budemo kvalitetniji roditelj, partner i kolega, da radimo na sebi, prekinemo toksične odnose, osvestimo uzroke problema koje mislimo da imamo… dugačak je spisak šta sve treba uraditi da bismo bili bolji i da bi nam bilo bolje.
Slušamo i o tome koliko je važno da na putu ka ostvarenju bilo kog cilja posvetimo vreme sebi, ali to je savet koji će mnogi odložiti za neka „lakša“ vremena - kada deca porastu ili bar do sledećeg unapređenja. Međutim, ovaj savet je u principu zaista značajan i moramo osvestiti da je od izuzetne važnosti da ga primenimo i u praksi te u nastavku pročitajte zašto je važno i poželjno da postavite sebe na prvo mesto i koje su posledice zanemarivanja sopstvenih potreba.
U današnjem brzom tempu života briga o sebi se tretira kao luksuz rezervisan za one koji imaju dosta slobodnog vremena. Međutim, on daleko prevazilazi ugađanje sebi i mnogo je više od mirišljavih kupki, masaža i meditacije. Radi se o negovanju najvažnijeg odnosa koji ćete u životu imati — onog sa samim sobom.
Pre nego što preispitate odnose sa drugima koji vam crpe energiju, zapitajte se kakvi ste prema sebi. Da li vam se ponekad dešava da zaboravite da jedete? Da li ste bolji prema drugima nego prema sebi? Da li osećate krivicu kada niste produktivni? Ukoliko se pronalazite u ovakvom ponašanju, moguće je da ste naučeni da prihvatate sebe kroz postignuća i to koliko ste dobri prema drugima. Posledica je da ne uviđate svoje potrebe, već posmatrate sebe kroz tuđa očekivanja jureći od jedne do druge uloge „na autopilotu“.
Suština je u tome da teško možemo kvalitetno ispuniti bilo koju životnu ulogu ukoliko zanemarimo sopstvene potrebe. Deo brige i ljubavi prema drugima je da prvo volimo sebe, a to znači da brigu o sebi stavljamo na prvo mesto. Vreme posvećeno sebi i jasno postavljene granice pomoći će nam da se lakše nosimo sa svakodnevnim obavezama i sprečiti situaciju da pod teretom obaveza „pregorimo“.
Evo nekoliko saveta kako da brinete o svom "unutrašnjem detetu":
Da li biste dozvolili da vam dete bude gladno ili mu svesno uskratili san? Sigurno ne i zato ne radite to sebi. Osluškujte telo i um kako biste zadovoljili elementarne potrebe za snom, hranom i pozitivnim okruženjem.
Ovo je jedan od najvažnijih načina brige o sebi, a sastoji se u tome da jasno predočimo drugima svoja očekivanja i insistiramo na doslednom pridržavanju. Na primer, nema poziva telefonom posle 22h, ne obazirite se na savete koje niste ni tražili, nema novčanih pozajmica i sl. Tu spada i čuveno "ne" koje nije uvek lako izgovoriti, ali je veoma važno kada vam je potrebno vreme za sebe ili kada vas nešto iscrpljuje.
U psihologiji se sindrom belog viteza odnosi na osobe koji imaju stalnu potrebu da "popravljaju" druge ljude, naročito u partnerskim odnosima. Trošenje vremena i energije za pomaganje drugima često vodi "spasitelje" u burnout.
Važno je da prihvatite da ne morate stalno biti produktivni. Dozvolite sebi odmor bez osećanja krivice. Odvojite svakog dana trenutak za razmišljanje, punjenje baterija i aktivnosti koje donose radost i ispunjenje – dobru knjigu, seriju, toplu kupku, masažu ili šoljicu kafe koju ćete popiti u potpunom miru.
Takođe, način na koji se ponašate prema sebi često utiče na to kako će se drugi odnositi prema vama. Kada date prioritet brizi o sebi i posvetite vreme svom blagostanju, vi šaljete poruku ljudima oko sebe da su vaše potrebe validne i da zaslužuju pažnju, što je dobar temelj za izgradnju kvalitetnih odnosa.
Pored svega, budite svesni da kada dosledno dajete prioritet svojim potrebama i učestvujete u aktivnostima koje su u skladu sa vašim vrednostima jačate i sopstveno samopouzdanje, a znamo koliko je ono važno za ostvarivanje ciljeva. Zato, ne stavljajte sebe na "hold" – nađite vremena i posvetite se sebi!
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.