Česte bolesti koje se teško dijagnostikuju

Jeste li ikada osetili neobičanu bol, primetili čudan osip ili se osećali umorno bez razloga? Verovatno ste išli kod doktora tražeći odgovore, ali doktori mogu imati isto toliko poteškoća u određivanju medicinskog stanja kao i njihovi pacijenti.

Suočeni s neobjašnjivim nizom simptoma, mnogi doktori ne dižu ruke i ne priznaju neznanje. Umesto toga, oni postavljaju pogrešnu dijagnozu, ostavljajući pacijente opterećene neefikasnim medicinskim tretmanima, dok njihovo pravo stanje ostaje nerešeno.

Ako vam još uvek nije postavljena pogrešna dijagnoza, biće vam u budućnosti. Bar je to otkrio Institut za medicinu, u izveštaju u kojem se procenjuje da će većina ljudi biti izložena bar jednoj dijagnostičkoj grešci tokom svog života.

Velike su šanse da će ta greška uključiti jednu od ovih sedam bolesti koje je teško dijagnostikovati.

Celijakija

Kada potpuno ne odbacuju njegovo postojanje, doktori i dalje postaju svesni celijakije, autoimunog poremećaja koji oštećuje minijaturne nabore na zidovima creva i remeti njihovu sposobnost apsorpcije hranjivih tvari. Ni mnogi pacijenti ne znaju za ovaj poremećaj, što doprinosi činjenici da oko 83 posto ljudi s celijakijom još nije dijagnostikovano.

Pacijenti sa celijakijom ne mogu unositi gluten, protein koji se nalazi u mnogim žitaricama, uključujući pšenicu i ječam. Doslovno oštećuje njihova creva. Prodaja hrane bez glutena udvostručila se poslednjih godina.

Hipotireoza

Velika žlezda u vratu u obliku leptira, štitna žlezda proizvodi niz hormona koji regulišu telesnu temperaturu i usmeravaju razvoj. Dok mnogi od nas rad štitne žlezde povezuju samo s detinjstvom, njeni hormoni zapravo igraju ključnu ulogu u ljudskoj biologiji tokom odraslog života, dodirujući doslovno svaku ćeliju u vašem telu.

Možda je ovaj sistemski efekat ono što stanje štitne žlezde čini tako teškim za dijagnostikovanje. Hipotireoza, najčešći poremećaj štitnjače, nastaje kada žlezda prestane proizvoditi hormone na svom normalnom nivou, ali reakcija je sve samo ne specifična. Simptomi poput dijareje, depresije, lupanje srca i gladi se često pripisuju kao normalne promene tokom starenja.

Više od jedne od pet žena će razviti hipotireozu do 60. godine, prema Harvard Medical School, ali se do 30 posto ovih pacijenata greškom prepisuju antidepresivi, a ne hormoni za zamenu štitnjače koji bi im zapravo mogli pomoći.

Fibromijalgija

U razgovoru za Newsmax Health u julu 2015. godine, dr Džejkob Titelbaum je rekao da je "oko 85 posto slučajeva (fibromijalgije) pogrešno dijagnostikovanono." Problem je, prema Titelbaumu, u tome što doktori jednostavno nisu obučeni da prepoznaju stanje, koje uzrokuje gotovo konstantan bol u mišićima.

Deo problema je što niko zapravo ne zna šta uzrokuje fibromijalgiju. Najbolja teorija, potkrepljena činjenicom da mnogi slučajevi počinju nakon ekstremnog psihološkog stresa, je da neurološki kvar uzrokuje da mozak tumači električne signale kao bol - čak i kada nema bolnog stimulusa.

Druga hipoteza okrivljuje hormonsku neravnotežu, što bi moglo objasniti zašto žene mnogo češće pate od fibromijalgije nego muškarci, ali kao i većina bolesti na ovoj listi, fibromijalgija se često pogrešno dijagnostikovana jer su njeni simptomi slični drugim stanjima. Sistemski bol, neobjašnjiv umor, zbrkani misaoni procesi karakteristični markeri stanja takođe mogu biti rezultat niza autoimunih poremećaja ili stanja štitnjače, od kojih su svi dobro dokumentovani u medicinskoj literaturi i prilično dobro shvaćeni, za razliku od fibromijalgije.

Lajmska bolest

Uzrokovanu bakterijama koje se šire ubodom krpelja, lajmsku bolest je teže dijagnostikovati nego što biste očekivali. Svi znaju da treba paziti na osip u obliku jabučice, ali neće svi s lajmskom bolešću dobiti taj simptom. U stvari, većina znakova stanja izgleda baš kao grip. Kada doktori simptome infekcije ne pripisuju uobičajenoj bolesti, oni je pomešaju sa rakom.

Nemamo čak ni dobre laboratorijske testove za otkrivanje bakterija koje uzrokuju lajmsku bolest. Naša najbolja mera je test krvi, ali je dijagnoza nepouzdana. Uprkos konfuziji koja okružuje trenutnu nauku o lajmskoj bolesti, medicinski udžbenici i dalje prenose informaciju da pacijenti ne mogu da imaju lajamsku bolest ako im to nije potvrdilo testiranje krvi.

To je verovatno razlog zašto je analiza Nacionalnog instituta za zdravlje obavljena 2005. godine otkrila da se pacijenti bore s bolešću u proseku 1-2 godine pre nego što im se ispravno dijagnostikuje.

Rak

S obzirom da je rak jedna od najsmrtonosnijih bolesti, šokantno je koliko se bolest često meša za nešto drugo. U časopisu Journal of Clinical Oncology, istraživači su procenili da se do 28 posto slučajeva propusti prilikom prvog odlaska doktoru.

Najteže se dijagnostikuju limfom, rak dojke, sarkom (rak mekog tkiva) te melanom (rak kože).

Većina karcinoma ne pokazuje nikakve rane simptome, što znači da je veća verovatnoća da će proći neprimećeni. Kada se pacijenti počnu loše osećati, njihovi simptomi su toliko "nespecifični" da se mnogima kaže da imaju psihijatrijske poremećaje.

Depresija

Kliničku depresiju je posebno teško uhvatiti u koštac jer njeni simptomi prelaze telesno-umnu barijeru. 

Kao i sve što je umotano u ljudsku misao, depresija se uveliko razlikuje od pacijenta do pacijenta. Da bi zabuna bila veća, depresiju je lako pobrkati s drugim psihološkim poremećajima, uključujući bipolarni poremećaj, koji uzrokuje povremene epizode depresije i manije.

Lupus

Drugi autoimuni poremećaj na našoj listi, lupus uzrokuje hroničnu upalu na koži pacijenta. Izdajnički znak je osip u obliku leptira na obrazima, ali to ne dobijaju svi. Ponekad stanje čak pogađa zglobove i mišiće, što znači da se može zameniti sa stvarima poput reumatoidnog artritisa.

Problematično je što se lupus pojavljuje pa onda njegovi simptomi nestaju, tako da pacijenti nisu toliko skloni da traže stručnu pomoć kao za stanja koja ih stalno muče.