Do 36. godine 12 puta je obolela od raka: Njeni geni pokazali nešto neviđeno

Kada su španski naučnici naišli na neobičan slučaj žene koja je do 36. godine imala 12 različitih vrsta tumora, odlučili su da kopaju malo dublje kako bi otkrili zašto je toliko podložna raku.

Pacijentkinja stara 36 godina prvi put je lečena od raka u dobi od dve godine.

Sa 15 godina joj je dijagnostikovan rak grlića materice. U 20. godini, tumor pljuvačne žlezde je hirurški odstranjen. Godinu dana kasnije, imala je dodatnu operaciju za uklanjanje sarkoma niskog stepena.

I, dok je prolazila kroz svoje 20-te i 30-te, dijagnostikovano joj je nekoliko različitih tumora. Imala je ukupno 12 tumora, uključujući pet malignih.

Tražili su mutacije

Uz dozvolu žene i njene porodice, međunarodni tim istraživača, predvođen španskim Nacionalnim centrom za istraživanje raka, uzeo je uzorke krvi i koristio jednoćelijsko DNK sekvenciranje da bi pogledao genetske mutacije u hiljadama pojedinačnih ćelija.

Istraživači su otkrili nešto čudno; ova žena je imala jedinstvenu mutaciju zbog koje je bila sklonija raku. Imala je mutaciju u obe kopije gena MAD1L1, što je nezapamćeno kod ljudi, piše Science alert.

Gen MAD1L1 je odgovoran za ključni deo mašinerije koja pomaže u poravnanju hromozoma pre nego što se ćelija podeli. Prethodno se smatralo da MAD1L1 igra ulogu u supresiji tumora.

Mutacije u genu nisu nepoznate – u stvari, članovi ženine porodice su nosili jednu. Ali ovo je prvi put da je otkriveno da obe kopije gena nose ovu konkretnu promenu.

Smrotnosno za miševe, iznenađujuće kod ljudi

Dvostruka (ili homozigotna) mutacija gena MAD1L1 je smrtonosna za mišje embrione, tako da je to veoma iznenađujući nalaz kod ljudi.

Kod ove žene mutacija je izazvala disfunkciju ćelijske replikacije i stvaranje ćelija sa različitim brojem hromozoma. Oko 30-40 odsto njenih krvnih zrnaca imalo je abnormalan broj hromozoma.

Ljudi obično imaju 23 para hromozoma unutar jezgra svake ćelije u telu. Hromozomi su kondenzovani paketi DNK koji dolaze u obliku "X" i formiraju se kada ćelija treba da prođe kroz mitozu ili ćelijsku replikaciju.

U svakom paru hromozoma, jedan dolazi od majke, a drugi od oca. Ljudi sa retkim stanjem zvanim "mozaička šarena aneuploidija" (MVA) imaju različit broj hromozoma u različitim ćelijama, poput mozaika različitih obojenih pločica.

Ovo stanje može biti uzrokovano nekoliko različitih genetskih mutacija, uključujući i onu viđenu kod žene sa 12 karcinoma.

Predisopozicija za rak

Ljudi rođeni sa MVA često imaju kašnjenje u razvoju, mikrocefaliju (gde je bebina glava manja od normalne), intelektualne smetnje i druge urođene mane. Često su predisponirani na rak.

U ovom slučaju, žena nije imala intelektualne smetnje i živela je relativno normalnim životom (s obzirom na broj ciklusa lečenja karcinoma koje je prošla).

„Još uvek ne razumemo kako se ova osoba mogla razviti tokom embrionalne faze, niti kako je mogla da prevaziđe sve ove patologije“, kaže Markos Malumbres, molekularni biolog, koautor i šef Odeljenja za ćelije i grupe za rak u Španski nacionalni centar za istraživanje raka, gde je sprovedeno ovo istraživanje.

Iako uloga aneuploidije nije dobro shvaćena kod raka, znamo da oko 90 procenata tumora ima ćelije raka sa dodatnim ili nedostajućim hromozomima. I znamo da je visok stepen aneuploidije povezan sa lošijim ishodima raka.

Studija je otkrila da ljudi sa aneuploidijom, poput ove žene u studiji slučaja, imaju "pojačani imuni odgovor" koji bi "mogao pružiti nove mogućnosti za klinički tretman ovih pacijenata", rekli su istraživači.