Proverite, pa "pojačajte" doze voća i povrća
Ako ne jedemo savršeno izbalansiranu ishranu i striktno je se ne pridržavamo (što retko ko može da postigne), dobre su šanse da će nam pre ili kasnije nedostajati neki oblik vitamina ili minerala.
“Vitamin C učestvuje u sintezi kolagena, antioksidativnoj zaštiti i imunološkoj funkciji, poboljšava apsorpciju gvožđa i podržava funkciju mitohondrija”, objašnjava dr. Hajman za Vogue. Preporučuje se unos do 1.000 mg dnevno vitamina C uz pomoć namirnica poput pomorandže, limuna, bobičastog voća, paprike i brokolija.
Posebno je teško izbeći nedostatak vitamina D, posebno u periodu između septembra i aprila, kada sunčeva svetlost nije toliko dostupna.
“Održavanje zdravih nivoa je važno jer vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma, rast i čvrstinu kostiju i imunološku funkciju, a studije su povezale njegov nedostatak sa sezonskim afektivnim poremećajem i depresijom“, ističe doktor.
Najbolji način da se obezbedi dovoljan nivo vitamina D je izlaganje sunčevoj svetlosti, a sadrže ga i masne ribe, obogaćeni mlečni proizvodi, pečurke i jaja, iako ga je teško dobiti samo ishranom. Zato je suplementacija ključna, kaže dr Himan. Nacionalna zdravstvena služba (NHS) preporučuje 600 IU dnevno, ali većina stručnjaka preporučuje znatno više. dr. Hajman savetuje unos od 5.000 IU dnevno.
Ljudi koji ne jedu meso skloni su nedostatku vitamina B12. B12 je važan za zdravlje nervnog tkiva, funkciju mozga i proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
“Takođe podržava sintezu DNK i pomaže u prevenciji anemije. Odlični izvori uključuju ribu, meso, živinu, mlečne proizvode i jaja”, kaže doktor, preporučujući 1.000 mikrograma metilkobalamina (aktivni oblik B12 koji se može suplementovati) dnevno.
Zeleno lisnato povrće, mahunarke, špargle, cvekla, pomorandže i drugi agrumi bogati su vitaminom B9, poznatim i kao folna kiselina. Od ključnog je značaja za sintezu i popravku DNK, deobu ćelija i formiranje crvenih krvnih zrnaca, i igra važnu ulogu u zdravlju mozga i mentalnom blagostanju. Dr Hajman preporučuje 400 mikrograma dnevno.
“Vitamin B3, takođe poznat kao niacin, učestvuje u popravci DNK, odgovorima na stres i metaboličkim procesima. Pomaže u pretvaranju hranljivih materija u energiju i doprinosi regulaciji holesterola”, objašnjava dr Himan. Takođe podržava funkciju nervnog sistema i pomaže nam da se osećamo energično i dobro. Zbog toga treba da jedemo živinu, ribu, nemasno meso i integralne žitarice.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.