"Donorstvo je herojstvo": Udruženje pacijenata traži izmene Zakona o presađivanju ljudskih organa

Udruženje dijaliziranih, transplantiranih i pacijenata na listi čekanja "Donorstvo je herojstvo" organizovalo je Okrugli sto o predlogu izmena i dopuna Zakona o presađivanju ljudskih organa.

Zakon o presađivanju organa je na čekanju više od tri godine, a novi predlozi udruženja su da se napravi nacionalni registar, sa listom ko želi, a ko ne želi da donira organe.

Na transplataciju organa u Srbiji čeka više od 2.000, među kojima je 40 dece. Statistike kažu da je u poslednjih deset godina broj donatora u Srbiji do četiri puta manji od evropskog proseka.

Udruženje "Donorstvo je herojstvo" izašlo je sa novim rešenjem.

Ispovest majke koja je donirala bubreg sinu: "Život je borba, trčimo maraton koji moramo da dobijemo"

„Drugačije rešenje nudimo, a to je da građani imaju mogućnost da se izjasne. Da izjasne svoju volju o tome da li žele da ili ne žele da budu donori. Kada tu svoju evidentiraju, do sada je bilo samo registar nedonora. Mi smo imali nekoliko puta pitanje od strane građana ‘ja bih želeo da budem donor, ako se ukaže prilika gde mogu ja da kažem svoju volju‘ “, kaže Ivana Jović iz Udruženja pacijenata "Donorstvo je herojstvo".

renutno je rešenje takvo da se porodica pita, ali kako objašnjava, teško je medicinskom osoblju da u tako bolnom momentu postavlja pitanja članovima o donorstvu.

„Jednostavno da svako kao što donosi svoj testament i odlučuje šta će sa svojom imovinom, da donese odluku šta će biti sa njegovim organima, ako se zamešaju tako karte da budu potencijalni donori“, ističe Jović.

Pravnici su predstavili predloge izmene i dopune Zakona o presađivanju organa koji je pune tri godine na čekanju, s obzirom da je u Ustavni sud u maju 2021. godine proglasio neustavnim član 23 zakona koji se odnosio na uslove za darivanje ljudskih organa umrlog lica.

"Budimo bolji ljudi - postanimo donori": Sagovornice UNE o mukama osoba koje čekaju transplantaciju

„U članovima koji su stavljeni van snage nije bilo dovoljno jasno, kako se pribavlja saglasnost, kako se utvrđuje stav kadavera, odnosno umrlog lica, da li se naknadno uzima saglasnost njegovih rođaka ili se preko njegovih rođaka utvrđuje njegova volja, to je vrlo važno pitanje jer se radi o pravu autonomije volje. Pitanje je bilo da li utvrđujemo njihovu volju ili volju umrlog lica“, objašnjava naučna savetnica Instituta društvenih nauka dr Marta Sjeničić.

Iz tog razloga oni predlažu da se dodaju članovi  koji se odnose na to da se ljudski organi sa umrlog lica mogu uzeti radi presađivanja, ukoliko se punoletni poslovno sposobni davalac za života sa time saglasio.

„Princip autonomije pojedinca - mi smo smatrali da je to stvar od koje zakon mora da pođe i do kraja dosledno taj princip sledi. Iz tog razloga smo smatrali da zakon treba da dopusti građanima o doniranju, mogućem presađivanju njihovih organa, u slučaju da oni budu kadaverični pacijenti - da građani mogu da se o tome izjasne bilo pozitivno ili negativno i da tu svoju izjavu u svakom trenutku mogu da povuku“, kaže menadžer Pravnog tima Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić.

Prema današnjem predstavljenom predlogu, pacijent bi mogao da se izjasni da li želi da se donira organe kod lekara opšte prakse, putem eUprave ili kod notara, uz mogućnost promene te odluke.