Dr Seferović za UNU objašnjava kako da se mladi zaštite od srčanih udara: Poseban savet za žene

"Mladi padaju kao pokošeni od srčanog i moždanog udara", "Neočekivano povećan broj srčanih  udara među mlađom populacijom", "Mladi sve češće doživljavaju srčani udar u odnosu na starije"... ovo su samo neki od naslova koje ste mogli pročitati u poslednjih nekoliko nedelja u medijima.

Značajan porast ovog ozbiljnog stanja zabeležen je kod dvadesetogodišnjaka i tridesetogodišnjaka. I šta se desilo? 

Vapaj majke Viktore Miletića: Mališan se bori sa malignim tumorom karlice i potrebna mu je naša pomoć

Zašto imamo sve više srčanih problema među mlađom populacijom i da li je i na koji način moguće zaštititi srce i izbeći ovakve pojave u budućnosti? O ovoj temi u emisiji „Popodne“ na UNA televiziji razgovarali smo sa kardiologom Petrom Seferovićem.

"Vremenski uslovi koji su nepovoljni utiču na bolesnike sa znanim ili neznanim simptomima. U ovakvim situacijama je vrlo lako shvatiti o čemu se radi, postoje dva elementa. Prvi element je da proširenje krvnih sudova koje nastaje na ovako visokim temperaturama postavlja veći zahtev u 
odnosu na srčani rad, srce radi brže, samim tim postoji mogućnost da se ubrzanim srčanim radom krvni sudovi koji su suženi negde u srcu na neki način ispolje kao angina pektoris“, objašnjava dr Seferović i dodaje:

„To je razlog zašto mi svim našim bolesnicima koji boluju od angine pektoris kažemo da izađu ujutru, da izađu uveče, da ne idu na najveću toplotu, jer je tada najbezbednije. Sa druge strane postoji element lekova. Bolesnici ako ne znaju da treba da smanje količinu lekova i piju istu 
količinu kao ranije, to izaziva širenje krvnih sudova, dodatno širenje, dodatna toplota i pritisak pada, a srce onda sve teže i teže radi".

Dr Seferović ističe da se prema podacima iz Kliničkog centra Srbije, ali i svih beogradskih bolnica, ne može reći da je broj infarkta i šlogova dramatično povećan.

"Dečak oluja" traži svoju Meri Popins: Vukanu treba pomoć i pratilac kroz avanturu zvanu - boravak u vrtiću

„Veći je broj koji se javljaju na preglede zbog tegoba, to je ono što je važno. Možemo da kažemo da su ugroženiji oni koji su već bolesni i koji su stariji. Kod mladih postoji jedna interesantna pojava, a to je da je ovo vreme, kada u bolnice koje se bave kardiovaskularnom patologijom dolaze mlade i lepe žene, koje misle da umiru. One imaju nizak pritisak, mlade su, žene, na visokoj temperaturi njima se šire krvni sudovi, dalje to dovodi do pada pritiska i nedovoljne količine krvi u mozgu i srcu i drugim organima, to dovodi do tegoba“, objašnjava dr Seferović za UNU i dodaje:

„Prevencija je najvažnija, da popijete dovoljno vode, kisele vode. Da pojedete neku slaniju supu i da budete spremni da ta tečnost koja odlazi iz cirkulacije zbog vrućine, da bude nadoknađena“. 

Svi oni koji su bolesni moraju da vode dodatno računa o sebi i u normalnim, ali i u ekstremnim vremenskim uslovima. Takođe, treba voditi računa i o temperaturi u klimatizovanim prostorijama.

„Ljudima sa prostora Srbije odgovara temperatura od 20 do 22 stepena tokom leta, nismo navikli na 17 stepeni na klimi, to nam smeta. Čak i noću smo se navikli da spavamo sa klimom na 24 stepena, a da ne škodi našem telu, da se probudimo potpuno odmorni. Treba koristiti klimu na najbolji način.

Ne treba zanemariti signale poput lupanja i preskakanja srca, malaksalost neuobičajena, vrtoglavica, ako ne možete da završite poslove koje biste inače mogli. Tegobe koje nastupaju iznenada su signal da se nešto dešava u telu. Sportisti takođe treba da vode računa kada su visoke temperature. Slušajte svoje telo i zdrav razum, to znači da ako ste srčani bolesnik nećete na 40 stepeni ići u podne napolje“, objašnjava doktor.

Ljubici sin umro od raka, ali je ostavio semene ćelije – da bi bila baka: Spas i pravdu traži na sudu