Hodanjem do zdravlja: Da li svakodnevne šetnje mogu da vam promene život?

Svakodnevna šetnja jedan je od onih zdravstvanih saveta koji se stalno iznova ponavljaju, kako od strane lekara opšte prakse i specijalista, terapeuta i fitnes trenera, pa do različitih pobornika zdravog života i medija. 

A osim koristi po zdravlje, svakodnevne šetnje su, tokom pandemije, mnoge spasile od dosadnih dana u izolaciji.

Zdravi i u top formi: Da li ste čuli za mikro šetnje i kako ih upražnjavati

Kako ubrzati metabolizam bez drastičnih dijeta: Tri efikasna načina

Koje su prednosti dnevne šetnje?

Klinička psihološkinja Gema Haris velika je zagovornica svakodnevnih šetnji. Ona objašnjava da je dokazano da hodanje, kao i vežbanje uopšte, smanjuje simptome depresije i anksioznosti, a istovremeno poboljšava kognitivne funkcije, san i pamćenje.

Hodanje čini da se osećamo dobro

"To je zato što se zasićenje kiseonikom i rast krvnih sudova javljaju u delovima mozgi su povezani sa racionalnim razmišljanjem, kao i društvenim, fizičkim i intelektualnim performansama. Drugo, vežba smanjuje hormone stresa i povećava serotonin i norepinefrin, hemikalije u mozgu za koje se zna da ubrzavaju obradu informacija", objašnjava Haris.

Tokom i nakon vežbanja, endorfini i dopamin se oslobađaju u organizmu i mozgu, i obično imaju efekat poboljšanja raspoloženja, piše Metro.

Hodanje bistri um

Posebna prednost hodanja je u tome što je obostrano stimulišuće, i što može da dovede do jasnijeg uma. Bilateralni nadražaji se javljaju u ritmičkom obrascu levo-desno, kao što je to, na primer, slučaj sa hodanjem i praćenjem teniske loptice očima.

U koje doba dana je izlaganje suncu najbolje za naš organizam?

"Postoje psihološki tretmani utemeljeni na dokazima, kao što je desenzibilizacija i reprocesiranje pokreta očiju (EMDR) koji iskorišćavaju pozitivan uticaj bilateralne stimulacije mozga na mentalno zdravlje, a hodanje je vrlo jednostavan i pristupačan način za to", kaže Haris.

Ako obrađujemo informacije dok bilateralno stimulišemo mozak, smatra se da time maksimalizujemo svoj kapacitet obrade, što znači da je razmišljanje i rešavanje problema daleko efektnije kada hodamo.

Hodanje povećava nivo energije

"Hodanje, takođe, može da bude preko potreban energetski podsticaj i da poboljša protok krvi kroz telo i mozak. Ono podstiče podizanje nivoa energije zbog povećanog nivoa krvi obogaćene kiseonikom koja teče kroz telo. Važno je zapamtiti da fizička aktivnost ne mora da bude intenzivna da bi se smatrala korisnom u smanjenju rizika od kliničke depresije, a hodanje može da  biti sasvim dovoljno", objašnjava viša terapeutkinja Sali Bejker.

Gde bi trebalo da šetate?

Ne postoje stroga pravila o tome gde bi trebalo da šetate, sve dok ste napolju. Međutim, dokazano je da provođenje vremena u prirodi i oko nje može da poboljša mentalno i opšte zdravlje.

"Šetnja zelenim površinama kombinuje proces meditacije u pokretu sa blagodetima 'šumskog kupanja' (šetnje među drvećem i ostalim zelenilom). Naučno je dokazano da provođenje vremena u prirodi smanjuje stres i nivo kortizola (hormona stresa), odnosno poboljšava raspoloženje", objašnjava Sali.

Zbog čega ne treba da koristimo mobilni telefon dok hodamo?

Koliko duga šetnja treba da bude?

Odlazak u šetnju ne mora vam oduzima veliki deo dana ili čak puno energije. Kratka, lagana šetnja dovoljna je da pokrene mozak.

"Pešačenje ne mora da bude 'treking', ali bi trebalo da traje najmanje 20 minuta. To je vreme potrebno da se 'hormoni dobrog osećanja' kao što su dopamin i serotonin, stimulišu i oslobode", zaključuje terapeutkinja Sali Bejker.

Ako do sada niste znali, više nema izgovora: Studije pokazale koju hranu treba izbegavati pre treninga

Dani u nedelji kada je trening efikasniji