Kako razgovarati sa decom o pucnjavi u školi: Smernice za roditelje

U želji da pomognu deci i roditeljima koji su pretrpeli stres povodom tragičnog događaja koji se desio u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ 03.maja u Beogradu, stručni tim Instituta za pedagoška istraživanja i Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja razvio je smernice za razgovor sa decom namenjene roditeljima.

U smernicama se kaže da ovaj događaj može izazvati različite emocije kod dece, kao što su osećaj straha, panika i anksioznost povodom sopstvene bezbednosti i bezbednosti njihovih bližnjih. Takođe, može biti primetan i osećaj tuge i krivice.

Stručnjaci iz Instituta za pedagoška istraživanja i Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja dali su nekoliko saveta:

1. Započnite razgovor
Može delovati da je teško pronaći pravi trenutak za razgovor. Ipak, izbegavanje razgovora može dovesti do pojačanog osećanja zabrinutosti i zbunjenosti, i ostavlja otvoren prostor za dezinformacije kojima su deca izložena. Objasnite detetu da želite da razumete kako se oseća. Jeste teško, ali ne zaboravite da ste vi svom detetu najveća podrška!

2. Obezbedite sigurnost
Pitajte dete o tome šta ono zna o pucnjavi koja se dogodila i kako se povodom toga oseća. Dopustite deci da izraze svoja osećanja i postave vam sva
pitanja koja imaju. Uverite ih da je normalno to što osećaju i budite iskreni - nemojte lagati. Razrešite svaku potencijalnu zabrinutost koja nije utemeljena (npr. da se pucnjava u školi dešava često, da škola nije bezbedno mesto). Uverite ih da su sa vama sada bezbedni. 

3. Normalizujte osećanja
Objasnite detetu da se svi uplaše kada su u opasnosti. Strah je način kako nas naša tela upozoravaju i pripremaju za akciju kada se nešto opasno događa. Pomozite deci da shvate da su njihove prirodne reakcije normalne. Podelite i vaša osećanja, podelite da je normalno biti uplašen i da ste tu, da ste zajedno, na sigurnom.

4. Osmotrite znakove traume
Normalno je da deca budu u nekoj meri zabrinuta povodom pucnjave u školi. Ako vam dete izgleda izuzetno uplašeno, ljuto, ili povučeno potražite stručnu pomoć. Uključite stručnjake za mentalno zdravlje ili kontaktirajte neku od organizacija koje se bave pružanjem podrške deci i roditeljima nakon ovog događaja. 

5. Pratite dete u narednom periodu
U narednim danima i nedeljama obratite pažnju na to da li dete ispoljava neke od sledećih simptoma: socijalno povlačenje, promene u ponašanju u odnosu sa vas, vršnjacima ili nastavnicima, teškoće sa spavanjem (zaspivanjem, buđenjem noću i sl.), smanjen ili povećan apetit, glavobolje ili stomačni problemi, impulsivno ili agresivno ponašanje. Ukoliko primetite prisustvo više ovih znakova, ponudite detetu da potražite pomoć od psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra sa kojim dodatno može razgovarati o onome što ga muči.

Kako razgovarati sa decom o pucnjavi u školi

• Šta će pomoći
  
  Pokažite svoja osećanja. Time će vaša deca dobiti „dozvolu“ da iskažu sopstvena osećanja;„Da i ja sam se zabrinuo/la
• Podstičite ih da napišu ili nacrtaju ono što ih muči. Ako ne žele, ne moraju da vam pokažu svoj sastav ili crtež.
• Uvažite njihova opravdanja (da nisu spremni da odgovaraju, da nisu dovoljno skoncentrisani) posebno u narednim danima. Ali im dajte do znanja da ste tu kada budu spremni.
• Pomozite im da zadovolje potrebu za sigurnošću, budite pored deteta i organizujte zajedničke aktivnosti; „Tu sam za tebe; Možemo zajedno da radimo nešto što voliš“
• Ako imaju potrebu za osamljivanjem i plakanjem, pustite ih ali ih ne ostavljajte previše često samim kod kuće, posebno ne noću; „Razumem da ti treba da budeš sam/a, ali ja sam tu kad budeš hteo/la da razgovaramo“ 

Šta neće pomoći

• Izbegavanje razgovora o događaju
• Negiranje da je dete doživelo teško iskustvo; „Hajde, pa nije se desilo u tvom odeljenju“
• Prećutkivanje bitnih i primerenih informacija.
• Ponašanje kao da se ništa nije dogodilo; „To je prošlo, život ide dalje“; Ne treba da se bojiš, nisi više mali/a). Dete će misliti da ga ne razumete
• Požurivanje oporavka
• Potiskivanje vaših osećanja i reakcija
• Ljutnja na dete zato što je neraspoloženo ili ne ispunjava školske obaveze.

Održavanje zajedničkih aktivnosti

• Održavanje socijalnih kontakta, organizovanje okupljanja (ukoliko dete to želi). 
• Organizovati sistem podrške, detetu će značiti da se povezuje sa drugom decom.
• Podstaknite relaksaciju i odmor koji je primeren detetovim željama:

Aktivnosti u prirodi

• Organizovana aktivnost sa roditeljima i vršnjacima (npr. bioskop, društvene igre, slaganje slagalica…)
• Održavajte rutinu koliko je to moguće. Pored neprijatnosti nesigurnosti, rutine pomažu deci da ,,vrate” osećaj da će sve biti u redu. Na primer, organizujete obroke svaki dan u isto vreme.
• Probajte sa detetom vežbe relaksacije. Na primer, možete objasniti detetu da proba da diše duboko, da zamisli da ispred njega stoji šolja tople čokolade, zatim da udahne duboko kao da želi da oseti njen miris, pa da izdahne kroz usta kao da želi da je ohladi. I tako da ponovi nekoliko puta.