Emisiju "Put do zdravlja" možete gledati svake subote u 12 časova na UNA TV
U novoj epizodi emisije "Put do zdravlja" na UNA televiziji govorili smo o reformama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ulaganju u zdravstveni sistem, rekonstrukcijama bolnica, listama čekanja, ali i zakonu o merama lečenja za nekoga ko može biti opasan po sebe i druge.
Da li će imati ko da nas leči i kada će biti izgrađena Tiršova 2 i novi Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, kom lekaru građani Srbije najviše veruju, da li su tumori agresivniji sada nego pre 10 godina i koliko je teško izgubiti pacijenta – saznali smo od ministarke zdravlja prof. dr Danice Grujičić.
"Početak neurohirurgije nije bio sjajan, nešto što smo radili za pola sata, u zgradi urgentnog centra na VMA radili smo dva sata. Bilo je iskakanja i kroz prozor, jer je bilo lakše iskočiti kroz prozor i pretrčati ulicu i stići do skenera, nego ići svim tim silnim pasarelama i hodnicima. To je bia jedna ružna slika koju su gledali oni koji su dolazili u Urgentni centar i to je trajalo nekih 30 godina. Stalno su je rekonstruisali, ali to je sve bilo spolja, krečenje, čišćenje, ali prijemni taj hodnik, govorio je baš nas briga za hitne slučajeve koji dolaze. Kako sada izgleda Urgentni, to je standard, ali on sada izgleda potpuno drugačije", istakla je ministarka i dodala:
"Završena je prva faza rekonstrukcije Kliničkog centra, za drugu A fazu planirana je izgradnja još devet operacionih sala, od toga će dve biti hibridne, a četiri angio. Druga B faza, kada se napravi plan, nema više promena. Osnova dijagnostičke promene je tu, ono što treba da stigne sledeće godine jeste magnetni linak, koji će biti pored gama noža i iks noža. Takođe, predviđeno je i novo mesto za Institut za onkologiju i radiologiju. Radi se puno, mnoge bolnice zahtevaju da budu renovirane, u narednih deset godina sve može da bude obnovljeno".
Ministarka se osvrnula i na promenu u agresivnosti tumora na prostoru Balkana.
"Posle 1999. godine mogli smo primetiti promenu u agresivnosti tumora, posebno je bilo izraženo u periodu od 2007. godine do 2012. godine. Sada su ti rezultati malo bolji, ali ja i dalje mislim da su kod nas tumori mnogo agresivniji nego u svetu, takva je situacija i u Hrvatskoj i Mađarskoj. Ne zaboravimo da je ovde 1999. godine vođen i hemijski i nuklearni rat i da ćemo te posledice dugo osećati. Izostala je naučna analiza i ja ću se za nju zauvek zalagati, bila ministarka ili ne. To je nešto što dugujemo budućim generacijama, maligne bolesti su u porastu, autoimune bolesti isto, patološke trudnoće, mrtvorođene bebe, sterilitet, to sve može da se poveže sa zagađenjem. Pitam se gde su sve te ekološke organizacije, pogotovo evropske, bile kada su nas bombardovali? Izvinjavam se, ali ja to njima ne mogu nikada da zaboravim", istakla je dr Grujičić.
Pitali smo je i koja je najveća satisfakcija jednog profesora fakulteta i da li će imati ko da nas leči?
"Ima ko da leči pacijente, nisu ugroženi, moje mlađe kolege znaju posao. Ponosna sam na njih i na moje medicinske sestre. Ti ljudi su razlog mog najvećeg ponosa, kad napravite tim, možete da radite slobodno. Niko ne govori o kolegama koji rade u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a najbitnije je da imate dobrog porodičnog lekara. Lekar opšte prakse mora da bude opremljen, a ne da ga pošaljemo sa stetoskopom i meračem pritiska. Planiramo 100 seoskih ambulanti, negde ćemo rekonstruisati, a negde gde ima 15-20 ljudi u selu, dolaziće pokretne ambulante dva puta mesečno. Najviše građana veruje svom izabranom lekaru, a ne specijalistima, to govori koliko je važna primarna zdravstvena zaštita. Podhitno moramo promeniti Zakon o zdravstvenoj zaštiti".
Nekada su žene hirurzi bile gotovo retkost u pretežno muškoj oblasti medicine, a doktorka Grujičić dala nam je odgovor na pitanje - da li danas ima više žena i da je li situacija bolja?
"Menja se na bolje, najteže je bilo mojoj prethodnici, koja je bila prva žena na neurohirurgiji, stalno su je gurkali u stranu, ali ona je bila dama i dostojanstveno je to podnosila. Ja sam to sve videla i nikada nisam bila dama, znala sam da se borim, bila sam spremna da se bijem da uđem u salu da naučim posao. Imala sam više nadimaka, neki su me zvali aždaja, spidi Gonzales. Bila sam svesna da će mi biti teže nego mojim kolegama iz generacije, da moram da radim dva tri puta više. To mi nije palo teško, uvek sam sa radošću išla na posao, tako je i dan danas. Imala sam i sreću da oformim svoj tim tamo gde sam bila načelnica, tim divnih sestara, instrumentarki, anesteziologa, mlađih kolega. Jako sam ponosna na mlađe kolege", ispričala nam je ministarka Grujičić.
U okviru emisije videćete i priču o devojčici Luni Panjković (13), koja je pre mesec dana operisana. Jedan vrlo redak tumor operisala je upravo profesorka Danica Grujičić sa svojim timom.
Celu emisiju možete pogledati u video snimku ispod:
Gledaoci u Srbiji UNA TV mogu gledati na teritoriji Beograda - GRADSKA TELEVIZIJA na poziciji 11 set top box alotment Avala i putem kablovskih operatera: MTS Iris (na poziciji 125), Orion Telekom (na poziciji 11), BeotelNet (na poziciji 11), Supernova (na poziciji 25), Yettel Hipernet TV platforma (na poziciji 14), Sat Cable – Sat Trak (na poziciji 47), KBC NET (na poziciji 11), NEXT (na poziciji 24) i Jotel (na poziciji 27).
Gledaocima u Bosni i Hercegovini UNA TV je dostupna putem MUX D digitalnog emitovanja (na poziciji 2), m:tel (na poziciji 22), Supernova (na poziciji 19), Telemach (na poziciji 69), Logosoft (na poziciji 630), home.tv HT ERONET (na poziciji 30), MAX TV (na poziciji 20), WIRAC (na poziciji 22), TERC KTV (na poziciji 130), MEDIASKY (na poziciji 25), AMBNET (pozicija 12), Stokic KDS (na poziciji 24), Miss KDS (na poziciji 202), TXTV (na poziciji 168), KDS Ortak (na poziciji 35), DINNET (na poziciji 30), KTV E-G-E (na poziciji 12) i Global IPTV (na poziciji 9 u Federaciji BiH i na poziciji 4 u Republici Srpskoj), dok je gledaocima u Crnoj Gori dostupna putem MTEL ME (na poziciji 112).
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.