Moždani udar sve češće pogađa mlade: Četiri simptoma zbog kojih morate odmah u Hitnu

Svakih 20 minuta jedna osoba u Srbiji doživi moždani udar, svakih 60 minuta neko umre od moždanog udara. Nažalost, pacijenti koji umiru od šloga su sve mlađi, naročito u post kovid periodu.

"To je potvrdilo i Društvo neurologa Srbije koje je uradilo istraživanje o iskustvima tercijarnih zdravstvenih ustanova sa neurološkim poremećajima vezanim za kovid infekciju koje pokazuje da je došlo do povećane učestalosti moždanog udara kod mlađih osoba uz povezanost ovih događaja sa kovid 19", kaže prim. dr Marjana Vukićević, neurolog i vd. direktor u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava” u Beogradu.

Glavni okidač šloga je hipertenzija

Moždani udari su, navodi naša sagovornica, prema podacima Američkog udruženja za srce, generalno u porastu kod mlađih ljudi.

"Smatra se da je glavni razlog hipertenzija, jedan od faktora koji doprinosi pojavi bolesti u mlađoj životnoj dobi, ali i pušenje, gojaznost, smanjena fizička aktivnosti, dijabetes… Danas mlade osobe pate od ovih bolesti koje jesu faktori rizika za moždani udar i prisutnije su kod starijih, dok se ranije radilo o ređim uzrocima, urođenim srčanim oštećenima, poremećajem zgrušavanja krvi i povrede zida krvnog suda koji su zahtevali šire ispitivanje", dodaje.

Vreme je najvažniji faktor u lečenju

Za uspešnost lečenja moždanog udara najbitniji faktor je vreme, jer od njega zavisi koliko će nervnih ćelija umreti i koliko će oštećenje biti. Ako se moždani udar ne leči, svakog minuta umire 2.000.000 nervnih ćelija.

"Što pre shvatimo da se dogodio moždani udar, lečenje će se pre započeti. Veoma je bitno da svi znaju simptome i znake moždanog udara, jer se ne mora nama desiti katastrofa, već našim najbližima, a naše znanje će biti presudno u tim trenucima. Za doktore je takođe veoma bitno da znaju kada su smetnje počele, koje smetnje ste imali, od čega se lečite, ali i koju terapiju ste prethodno uzimali", objašnjava prim. dr Marjana Vukićević, neurolog u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava” u Beogradu.

Služba hitne pomoći je prvo mesto na koje se treba javiti, zato što će oni odrediti koji je najbolji put za vaše lečenje. Lekar hitne pomoći će vas pitati za podatke o vremenu početka i toku bolesti, prethodnim bolestima, navikama...

" Izmeriće krvni pritisak, uraditi EKG, neurološki pregled i nakon sumiranja nalaza, uputiće vas ili odvesti do najbliže i najbolje ustanove u odnosu na vaše stanje. U slučaju sumnje na krvarenje u mozgu prvo mesto je neurohirurgija, a ako se sumnja na infarkt mozga, neurološko odeljenje", navodi dr Vukićević i dodaje da u svetu i kod nas postoje razvijene jedinice za moždani udar, koje omogućavaju najbolji ishod lečenja.

"U njima radi obučen kadar koji može reagovati u svakoj situaciji. Osim ovih osnovnih, postoje i napredne jedinice za moždani udar, gde se multidisciplinarno leče složeniji slučajevi moždanog udara", ističe.

Šlog češći i od saobraćajki

Moždani udar je najčešći uzrok teških i trajnih invalidnosti kod odraslih, češći i od saobraćajnih povreda.

"Osim što se radi o bolesti sa veoma visokom smrtnošću, ono što je najteže je invalidnost koju ostavlja. Polovina od svih preživelih se može vratiti nekoj vrsti zaposlenja, a samo 10 % preživelih se potpuno oporavi. Ozbiljna činjenica je da 20–30 odsto preživelih nije sposobno za preživljavanje bez pomoći drugog lica. Osim što uzrokuje fizički hendikep, moždani udar predstavlja drugi po učestalosti uzrok demencije i depresije kod pacijenata. Neki pacijenti se fizički i motorno oporave i mogu recimo da hodaju, ali imaju tzv. vaskularnu demenciju, pa s funkcionalnog stanovišta opet imaju neki oblik invalidnosti", ističe.

Poremećaj govorne funkcije takođe je česta je posledica moždanog udara.

"Ona možda ne predstavlja tako veliki i vidljiv problem kao kada neko ostane nepokretan, ali sa stanovišta funkcionalnosti, ako neko ne može da govori nimalo ili slabo i ne razume šta mu se govori, a to jeste više nego ozbiljan problem", upozorava doktorka Vukićević.