Na Svetski dan Belog štapa: UNA pita - koji su najveći problemi slepih i slabovidih?

Koliko često ne možete slobodno da hodate trotoarom, jer je tu bašta nekog kafića ili nepropisno parkirano vozilo?

Ili nosite teške kese sa pijace, a niko ne želi da vam ustupi mesto u javnom prevozu? Zamislite da ste pri tome slepi, ili slabovidi. Tim ljudima je ovakav način života realnost.

UNA pita: Kako funkcioniše akupunktura?

Na Svetski dan Belog štapa, UNA pita koji su njihovi najveći problemi?

Pored uobičajenih poteškoća koje imaju u saobraćaju i svakodnevnom kretanju, slepi i slabovidi imaju probleme i tokom obrazovanja, koje oni ipak uspešno savladavaju. Nedovoljan nastavni kadar, manjak literature i pedagoških asistenata, ipak nije sprečio veliki broj slepih da steknu visoko obrazovanje i zaposle se.

"Često se suočavamo sa situacijom na terenu, kažem i u manjim i u većim sredinama da poslodavac nekad ne zna kako može da obezbedi podršku punu za samostalan rad slepe osobe i često imaju tu vrstu predrasuda. To je možda nešto najprisutnije kada su slepi u pitanju. Od prilagođavanja na  radnom mestu najčešće, u zavisnosti od zanimanja koje osoba ima, uglavnom je neophodno da ima računar sa govornim programom, da ima pametni telefon sa aplikacijama koje mogu da mu pomogu da obavlje te svakodnevne stvari," kaže Branka Brkić iz Saveza slepih Srbije.

Predsednik Gradske organizacije slepih apeluje da vozači koriste zvučne najave kako bi ih na taj način obavestili da su u blizini. Taktilne staze veoma pomažu slepim i slabovidim osobama u kretanju na ulici.  

"Neretko, taktilna staza je zamišljena kao siguran put i slepo lice kada se nađe na taktilnoj stazi pretpostavlja da je to bezbedna zona kretanja, međutim jako često nam se dešava da naiđemo na prepreke u vidu kanti za smeće, nepropisno parkiranih automobila, kao i ugostiteljske objekte. Neretko se dešava da na taktilnu stazu postave stolove," ističe predsednik Gradske organizacije slepih Beograda Milan Nedeljković.

Veliku pomoć slepim i slabovidim osobama pružaju i profesori orjentacije i samostalnog kretanja, koji ih uče kako koristeći beli štap i ostala čula mogu bezbedno da  prevaziđu prepreke na ulici.

UNA istražuje: Zašto sve veći broj obolelih od raka ima manje od 45 godina?

Kako kažu, najbolje je od najranijeg doba krenuti u taj proces, jer su razultati mnogo vidljiviji i brži.

"Dete nauči da, koristeći pomagalo, u ovo slučaju beli štap, uspe da se snađe, zna u svakom momentu da funkcioniše koristeći putokaze oko sebe. Ti putokazi su upravo različiti delovi sredine kroz koju prolazi. Na primer, hrapava staza je jedan deo puta, nastrešnica koju čuje, eho ili živi zid koji pod ehom se, što je zid veći, što je živa ograda gušća to je eho jači," objašnjava profesor orjentacije i samostalnog kretanja Svetlana Vučković.

U Srbiji ima oko 12.000 slabovidih, a beli štap pomoću kog se kreću predstavlja simbol, samostalnosti i poverenja, jer omogućava slepoj osobi da se kreće slobodno i sigurno.

UNA istražuje: Zašto je u Srbiji sve manje pedijatara?